Griselda Blanko

Za nju je Eskobar bio anđeo: Brutalna kraljica kokaina

Spavala je na parama, prva koristila mule za prenos droge i hladnokrvno je ubijala koga je stigla.

Bio je to običan i tih ponedeljak popodne u jednom predgrađu Medeljina u Kolumbiji kada se motorciklista parkirao ispred lokalne mesare. Motor je još brujao kada je čovek ušao unutra i prišao punačkoj starici koja je brojala novac. Mirno joj je prišao i ispalio dva metka u sleopoočnice i potom nestao u oblaku prašine na svom motoru.

Tako je u septembru 2012. godine okončan buran i kontroverzan život kraljice kokaina Griselde Blanko. Ova žena, komplikovana, korumpirana, kontradiktorna, nasilna i moćna, ispisala je najmračnije stranice u istoriji narkotika i zapravo bila neko ko je utabao staze Pablu Eskobaru, ali i svima koji su došli nakon njega… Bila je žena u muškom svetu i bila je zločestija od bilo kog muškarca u vodama kriminala. Upravo je ova robusna i gruba Kolumbijka osmislila čitav niz perfidnih načina da se diluju narkotici i oni opstaju i dan danas, bez izgleda da se tome stane na put.

U svoj zločinački opus upisala je najmanje 250 ubistava i imala je 20 lažnih imena. Kažu da je hipnotisala ljude – pridobijala ih svojom pronicljivošću i stvarala od njih odane sledbenike. Bilo je tu i mnogo, mnogo straha – svako ko je radio za nju bio je svestan da ona ni od koga ne traži ono što nije sama u stanju da uradi. Bila je težak sociopata. Ubila bi svakog ko joj se nije dopao, ko joj je ostao dužan ili loše odradio posao…

Griselda Blanko rođena je u neopisivoj bedi u jednom od najozloglašenijih naselja na obroncima Medeljina, a ulica ju je uzela pod svoje kada je imala svega 14 godina. Griselda je tada pobegla od kuće da više ne bi trpela verbalno i fizičko zlostavljanje partnera svoje majke, a kada su je pritisle oskudica i očaj počela je da prodaje svoje telo. U kasnim dvadesetim, već propala i nagrižena besom i zlobom, upoznala je Alberta Brava, poznatog trgovca kokainom koji je bio jedan od glavnih u još tada čuvenom i najuticajnijem Medeljin narko-kartelu. Kolumbijka je tada počela da radi za Brava – kupovala je nerafinisani kokain za njega, koji bi on posle obrađivao u praznim fabrikama odeće i slao ga u laboratorije. Ali, ovaj poslovni odnos ubrzo se pretvorio i u emotivni – on se zaljubio i Griselda tu priliku nije želela niti smela da ispusti.

Ozloglašeni golupčići dobro su zarađivali i mogli su da se pohvale finim životom, ali su znali da, ako žele da zarađuju zaista ozbiljan novac, moraju da krenu put Njujorka, gde je kokainsko tržište u tom trenutku vredelo milione i milione. Oni su ubrzo emigrirali, završili u Kvinsu i tamo se uzeli, predstavljajući se kao uvoznici odeće. U startu su znali da su, zahvaljujući svojim kolumbijskim vezama, u prednosti u odnosu na konkurente, pa su ubrzo dobili ogroman udeo na tržištu i to potiskujući italijansku mafiju koja je tada imala primat u gradu. Nije bilo potrebno dugo, a Blanko je zajedno sa suprugom postala prvi kolumbijski trgovac drogom koji je proizvode Medeljin kartela unela u Sjedinjene Države, godinama pre nego što će Pablo Eskobar krenuti njenim stopama.

Ali, ovo zapravo nije bila jedina “inovacija” koju je Griselda sprovela – ona je bila i i pionir kada je u pitanju upotreba mladih devojaka mula, koje su tada bukvalno preklinjale za priliku da se sklone sa ulice, naprave neki novac i rade za “La Madrinu”, kako su je prozvali. Tako je vremenom ova žena stvorila poslovnu imperiju od stotine zaposlenih sitnih kriminalaca koji su bili samo pijuni u njenoj igri. Ona je osmislila i ideje o kreiranju prilagođenih grudnjaka i pojaseva sa skrivenim džepovima u kojima bi mogao da se drži kokain. Takođe, osnovala je specijalizovanu prodavnicu odeće u Medeljinu čija je svrha bila da kreira donji veš za krijumčarenje droge da bi armija njenih mula mogla da prenese drogu iz Kolumbije u SAD.

U brushalterima, korsetima, gaćicama… njene mule su prenosile i po nekoliko kilograma kokaina. Još se pamti slučaj kada je uhapšena jedna od Griseldinih mula Marijela Zapata, koja je uhapšena sa 20 kilograma čistog kokakina u svom donjem vešu. Ona je deportovana u kolumbijski zatvor, ali nije odala šeficu i to je u stvari bila lojalnost koja je krasila sve njene zaposlene.

Procenjuje se da su početkom sedamdesetih Blanko i Bravo dostavljali mesečno više od 11 tona kokaina u Ameriku. Njihov biznis je cvetao do te mere da su rešili da se razdvoje – Bravo je trebalo da upravlja preduzećem iz Kolumbije, dok je “La Madrina” trebalo da ostane u Njujorku, da širi carstvo i održava konkurenciju na minimumu.

Međutim, uporedo sa procvatom kokainske imperije, procvala je i Griseldina lična želja za narkoticima – ona je neprestano pušila ogromne količine nerafinisanog kokaina “bazuke”. Konstantno pod dejstvom bazuke, postala je paranoična, a sve paranoidne misli usmerila je na svog supruga – postavvši uverena da je vara u ljubavnom, ali i u poslovnom smislu. Vremenom, ona se nepovratno “zarazila” paranojom i zazirala je od svega i od svih, pa je pripremila plan za bekstvo – na međunarodnom aerodromu u Majamiju u svakom trenutku imala je na raspolaganju privatni avion.

Njeni strahovi postali su realnost 1975. godine kada je, u do tada najvećoj, operaciji protiv narkotika američka policija pokušala da joj stane na put. Ipak, bezuspešno – samo nekoliko dana ranije Griselda je upotrebila pomenuti avion i povukla se u Bogotu. Kada se vratila u domovinu Griselda je već bila uverena da njen suprug planira da se okrene protiv nje i to udruženim snagama sa mladim i perspektivnim Pablom Eskobarom. Toliko je nepoverenje gajila prema mužu, da je dogovorila javni susret ispred noćnog kluba u Bogoti i to u pratnji telohranitelja. Dok je izlazila iz kola Griseldu je suprug ismevao i rugao se njenoj tituli “kume”. Nervozna, razjarena i izrevoltirana, zgrabila je pištolj iz čizme i bez premišljanja upucala Alberta. Usledila je opšta pucnjava u kojoj je Bravo izvukao deblji kraj, a hladnokrvno ubistvo koje je počinila dalo joj je novi nadimak “Crna udovica”.

Nije više bilo nikoga ko bi joj stajao na putu i ona je ubrzo preuzela potpunu kontrolu nad kokainskim poslovima u Kolumbiji odakle je vodila posao, bezbedna od američkog tužilaštva.

Njena moć je porasla kada se ponovo udala 1978. godine za opakog pljačkaša banki Darija Sepulveda, čjii je rođeni brat radio za nju kao jedan od plaćenih ubica. Iste godine dobili su sina Majkla Korleonea Blanka, koji je ime dobio po ulozi Ala Paćina u kultnom filmu “Kum”. Ona se sa sinom i suprugom vratila u Majami koristeći lažni pasoš, a njena fizička transformacija i deformisan izgled usled dugogodišnjeg drogiranja učinila su odlazak u SAD lakim.

Nastanila se u luksuznom apartmanu odakle je nastavila da orkestrira smrtnosnim kampanjama nasilja i droge. U raskošnom penthausu ona je svakodnevno organizovala orgije na kojima su se posipali kokainom, a svuda oko nje bile su ogromne količine novca i ukradene svetske skupocenosti.

Griseldin drugi suprug izašao je iz koloseka – nije mogao da prati njen ritam života i želeo je da njihovog sinčića zaštiti od krvoločnih svakodnevnih scena; kidnapovao ga je i odveo nazad u Kolumbiju. Platio je životom za tu odluku – Griseldini ljudi ubili su ga prerušeni u policijsku uniformu i to tokom vožnje i pred očima tada petogodišnjeg Majkla.

Konačan krah “La Madrine” usledio je 1985. kada je uhapšena u svom domu zbog optužbi za drogu, a iza rešetaka je provela ukupno 19 godina. U junu 2004, u 61. godini, izašla je iz zatvora i deportovana je u rodnu Kolumbiju. Međutim, tržište kokaina odavno su vodili neki drugi, mlađi i ambiciozniji ljudi, a ona je preživljavala od nekoliko nekretnina koje su joj ostale u Medeljinu.

Na koncu života snaga i novac Griselde Blanko su isparili i sve što je imala bila je legija neprijatelja koja je čekala da joj se osveti.

Comments

comments

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *