LJubavnica

TRAŽIO JE RAZVOD ZBOG LJUBAVNICE: Posle mesec dana se predomislio, ono što je njegova žena uradila totalno ga je uništilo!

Jedan muškarac podelio je svoju emotivnu ispovest koja će vas sigurno dirnuti. Sve počinje tako što je želeo razvod od svoje supruge, ali onda se zažalio zbog te odluke.
Ovo je njegova ispovest:

“Spremio večeru ženi, uhvatio je za ruku i rekao: “Želim razvod”. Ona nije delovala uzrujano i mirno me je upitala zašto. Moj odgovor je bio dvosmislen, što ju je razljutilo. Polomila je tanjir i zaplakala: “Ti nisi pravi muškarac!”. Celo veče nismo razgovarali. Verovatno je tražila slabost u našem braku, ali ja je jednostavno više nisam voleo kao pre”.

“Sa osećajem krivice sam joj pokazao papire za razvod, ostavljajući joj kuću, auto i 30 posto moje kompanije. Ona ih je sa besom pocepala”.

“Žena sa kojom sam proveo 10 godina se menjala. Žao mi je što je potrošila toliko energije i vremena u naš brak, ali nisam mogao da ne kažem kako se osećam. Zaplakala je, bilo je sve jasno”.

“Kada sam se sutradan vratio kući, ona je sedela za stolom i pisala. Odmah sam otišao da spavam. Sledećeg jutra mi je rekla uslove za razvod: nije ništa zahtevala od mene, već da ceo naredni mesec provedemo kao normalan par. Razlog: našeg sina su čekali važni ispiti i nije želela da ga uznemiravamo razvodom pre toga”.

“Takođe mi je rekla da se setim našeg venčanja i momenta kako sam je nosio preko praga u spavaću sobu. Od sada, tokom celog meseca, trebalo je da je nosim preko praga u spavaću sobu. Mislio sam da je šašavo, ali sam se složio da je ovako podnošljivije”.

“Prvog dana smo bili malo nespretni i naš sin je aplaudirao i pevao: “Tata nosi mamu u naručju”. Njegove reči su izazvale novi talas bola u meni. Nosio sam je do spavaće sobe preko praga. Zatvorila je oči i rekla tihim glasom: “Ne govori našem sinu o razvodu”. Klimnuo sam glavom u znak razumevanja.

“Drugog dana smo se malo poboljšali. Bila je u mom naručju i mogao sam da osetim njen miris na košulji. Shvatio sam da je prošlo dosta vremena od kada sam pogledao svoju ženu. Njeno lice je imalo fine bore, a kosa se polako pretvarala u sivu. Naš brak je ostavio tragove na njoj. Na momenat sam se zapitao šta sam joj to uradio”.

“Kada sam je trećeg dana nosio, osetio sam talas intimnosti kako se vraća. Ovo je žena koja je izdvojila 10 godina svog života sa mnom. Četvrtog i petog dana sam osetio da je intimnost jača. Kako je prolazio mesec, ja sam je sa sve većom lakoćom nosio i osećao kako postaje mršavija”.

“Jedno jutro mi je sinulo da ona verovatno oseća toliko bola i gorčine prema meni. Bez razmišljanja sam prešao rukom kroz njenu kosu. U tom momentu se pojavio naš sin i rekao: “Tata, vreme je da nosiš mamu!”. To je postao jutarnji ritual da je izvodim iz kuće u naručju. Ona je čvrsto zagrlila sina, a ja sam skrenuo pogled kako se stvari ne bi promenile. Uzeo sam je u naručje, a ona me je obuhvatila rukama oko vrata. Držao sam je čvrsto – kao dana kada smo se venčali”.

“Poslednjeg dana, dok sam je držao u naručju, nisam mogao da izdržim. Otišao sam do Džejninog stana i rekao joj: “Žao mi je, Džejn, ali ja ne želim da napustim svoju ženu”. Iznenada je sve bilo jasno: Nosio sam ženu preko praga na dan venčanja i obećao joj: “Dok nas smrt ne rastavi”. U povratku kući sam joj kupio cveće i cvećar me je upitao šta da napiše na posveti. Rekao sam nasmejano: “Nosiću te preko praga dok nas smrt ne rastavi”.

Comments

comments

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *