Tag Archives: Nele Karajlic intervju zadnji

Nele Karajlić: Rastao sam se s porocima iz mladosti

Muzičara i pisca, čiji je drugi roman ‘Solunska 28’ nedavno dospeo u knjižare, najlakše iz takta izbaci crveno svetlo na semaforu, na intimnim putovanjima u prošlost rado se seća koncerata u Buenos Ajresu i Parizu, a pre ručka bira rakiju, posle pivo

Šta vas je inspirisalo da napišete roman “Solunska 28”?

Kada sam se doselio u Beograd 1992, tražio sam stan za iznajmljivanje. Jednog jutra je zazvonio telefon. Javila se žena, kasnije se ispostavilo moja rođaka, koja mi je rekla: “Pa zašto tražiš stan? Ti u Beogradu imaš kuću!” Bio sam šokiran. Roditelji mi nikada o tome nisu pričali. Moj pradeda došao je iz Prahova u naš glavni grad i napravio dve kuće.

Jedna od njih bila je na Dorćolu, u Solunskoj ulici. Počeo sam da se raspitujem o njenoj istoriji i nailazio sam na neverovatne detalje. Tada sam se zakleo da ću o toj kući, i njenim ukućanima, napisati roman.

Muzika ili književnost?

Sve ima svoje mane i vrline. Muzika je uzbudljivija, apstraktna. Lakše te nosi. Vodi u rat ili u mir. Književnost je mudrija, blaža, smiruje i odgovara na pitanja. Sa istom mukom borim se i sa jednom i sa drugom.

Koncert koji pamtite?

Mnoge. Onaj u Beogradu na Tašmajdanu 1996, ili u Buenos Ajresu 2005, ili u pariskoj “Olimpiji” 2000.

Najjači utisak s povratničke turneje po Americi i Kanadi?

Lakoća s kojom sam komunicirao s publikom. Bilo je nestvarno. Kao da se nismo rastali pre dvadeset godina. Kao da smo svi rođeni u isto vreme. Pesme koje sam pevao postale su vanvremenske i niko ih iz tog dela svemira ne može više izbaciti.

Da li i danas pišete stihove?

Uvek i svaki dan.

Jeste li naučili da kažete nešto na arapskom, pošto vam je otac bio čuveni orijentalista?

Naravno da jesam. Studirao sam taj jezik i diplomirao ga. Studije arapskog su mi pomogle da shvatim koliko je svet u kome živimo različit i raznobojan.

Nedostaje li vam nešto iz rodnog Sarajeva?

Prošlost.

Pivo ili rakija?

Pre ručka rakija, posle pivo.

Kakav ste kuvar?

Više sam roštiljdžija nego kuvar. Istina, to je niži nivo kulinarstva, ali, verujte mi, nema te ribe na ovome svetu koju ne mogu da spravim za najskuplje restorane.

Koju istorijsku ličnost biste voleli da upoznate?

Teslu. Nadam se da ćemo se jednoga dana sresti. Na kraju krajeva, dolazimo iz istog kraja.

Omiljeni citat?

“Vazduh trepti kao da nebo gori. Sprema se oluja”, iz filma “Valter brani Sarajevo”.

S kojim mladalačkim porocima ste se razišli?

S cigaretama. To je, ipak, najveća glupost koju sam probao.

Najbrže vas izbaci iz takta?

Crveno svetlo na semaforu.

Šta je za vas hrabrost?

Pogledati sebi u oči.