Tag Archives: Ispovest gasterbajterke

Gasterbajterka

15 GODINA NISAM KROČILA U SRBIJU I ZABORAVILA SAM ŠTA JE PRAVO MUŠKO: Vapila sam za VRELOM balkanskom krvlju i mislila da je ON onaj PRAVI, a onda sam ga IZBACILA IZ STANA, evo i zašto…

Žene veoma retko preuzimaju inicijativu u životu, dozvoljavaju da roditelji, a potom muževi i deca vodaju kako hoće. Često trpe torturu, navikavaju se da dobiju po koji šamar, da ih nazivaju pogrdnim imenima, posle se i deci sklanjaju, ali ne i ova devojka koja je odlučila da svoj život uzme u ruke.

Ovo je njena ispovest:

“Otac nije bio nežan prema majci, mnogo je radio i nije imao vremena za nas. Prema meni i sestri je ravnodušan, nije nas tukao, ali nije nam ni pokazivao mnogo ljubavi. Kao da sam odrasla bez njega, pa mi nije bilo teško da posle mamine smrti krenem u svet i ostavim Beograd iza sebe. Petnaest godina sam radila, dokazivala se Nemcima da sam dostojna njihovog poštovanja, vredena da preuzmem rukovodeću poziciju. Nisam se mnogo družila, niti izlazila, nisam imala mnogo prijatelja, a ljubavni život je bio nula. Nisam imala dečka godinama, pomisila sam u jednom trenutku da sam ponovo nevina, a nisu mi se svideli Nemci, nijedan toliko da ga pustim u moj život. Nisu mi bili dovoljno muškarci.

Jedan dan poželela sam da vidim moj Beograd, Srbiju, sestru, njenu decu, uzela sam godišnji, spakovala se i isti dan stigla u rodni grad.

Na aerodromu me je odmah opio vazduh, sećanja su se vratila, zamantalo mi se kao da sam provela na vrtešci punih petnaest godina i sad sam prvi put stala na noge. Istu noć su krenuli provodi, žurke, odlazak iz jednog grada u drugi i tako sam naletela na pravog muškarca. Zaljubila sam se, osećala sam da je to taj pravi s kojim mogu da provedem ceo život. Nisam htela više da čeka, više od deceniju sam provela sama bez ljubavi, sama sam gurala i zarađivala. Svaki trenutak smo proveli zajedno, a kada sam se vratila, čuli smo se svaki dan. Nisam u brak s njim ušla a da se pre toga nisam dobro raspitala – ko su mu roditelji, kakva je porodica, i prošao je sve zamke koje sam mu postavljala. Venčali smo se posle godinu dana, u Beogradu, venćanje skromno, lepo, svi su bili veseli, čak i moj otac. Meni je mama nedostajala, ali Bože moj, sad imam muža.

Sve je bilo divno dva meseca. Došli smo u moj stan, koji sam kupila odričući se svega, uživala sam kada sam se posle napornog dana vraćala u njega a on me dočekivao. A onda je počeo sve… Nije ga zanimalo da nađe posao, a mogla sam da ga zaposlim odmah čim je stigao. Imala sam novac, ušteđevinu, čekala sam da se malo navikne na sredinu. Ali medeni mesec mora nekada da se završi i da se misli o pravom životu. E, on se tu prevaro ili sam možda ja…

Počeo je da pokazuje pravo svoje lice, lice jednog Balkanca koji je glava u kući, za kojim moram da čistim, perem, peglam, koji nije zadovoljan što ne stižem da svaki dan obrišem prašinu, koji mora da šutira svoje prljave čarape jer ih JA nisam sklonila. Ma volila sam ga ili sam mislila da ga volim… Polako sam pokušavala da razgovaram s njim, ali on nije hteo da se odrekne svog uživanja pored televizora i Bundeslige. Alo, i ja volim sport i ja volim kobasice i pivo, ali i radim… On je jednostavno svaki dan trošio celu moju dnevnicu, pa i više, a nije plaćao ništa. Nisam ni očekivala da će da učestvuje u plaćanju komunalija dok se ne zaposli. Prošlo je i pola godine našeg zajedničkog života, ništa se nije menjalo. On je po celi dan uživao pored televizora, pio po ko zna koliko litara piva, nije hteo da jede kuvanu hranu, već je naručivao iz restorana, i koristio moju karticu…

Prvo sam moju karticu izvukla iz njegovog novčanika i bio je ljut. On je bio ljut i ljutito mi je “naredio” da mu nađem posao kako bi imao svoj dinar. Bila sam presrećna, a ujedno besna što mu ranije nisam uskratila to. Počeo je da radi i prvu platu je potrošio na sebe. Drugu platu je potrošio na sebe. Treću platu je potrošio na sebe i to za sedam dana, a onda je od mene uzimao novac za posao, cigarete… Kada je primio četvrtu platu, kupio je novu košulju i platio je 100 evra, ali čoveče 100 evra, patike 300 evra, pazite 300 evra… Nije dao pare za struju, nije mu palo napamet da kupi hranu… Njemu je bila rasprodaja i kupio je na RASPRODAJI kosulju od 100 evra… Pa ja nemam nijednu stvarčicu na sebi skuplju od 10, zašto bih davala toliki novac na garderobu. Nisam ljubomorna, mogu sebi da priuštim luksuzne stvari, ali naučila sam da garderoba nije najvažnija i da na pravim raspordajama mogu da uzmem veoma jeftino kvalitetnu robu.

Peti mesec a ni dinar nisam dobila od njega za stan, bar za stan. Nije počeo da sklanja za sobom… Dođe s posla, koji mu nije bio naporan, jede, ostavi sve na stolu, mrve, prljave kašike, čaše… HAOS kad uđem.

Razgovarala sam s njim, volim ga, hoću da nam ovo uspe, hoću da imam decu s njim, želim toplinu, ljubav kad se vratim iz ionako bezosećajne sredine na poslu. Nedostajala mi je vrela baklanska krv. Godinu i po je prošlo i rekla sam sebi dosta. On nije želeo da se menja i dalje sam ja sve plaćala, njegovi hirovi su mi smanjili ušteđevinu, umesto da stičemo zajedno, on rasipa.

Dosta je!

Samo sam jedan dan ušla u stan, zatekla ga sa nogama na stolu, sudopera puna praznih flaša piva, razbacane stvari po celom stanu i rekla dosta DOSTA! Isterala sam ga iz stana. Nisam ja ničija krpa da me neko koristi.

Gde je ona muška balkanska vrela krv, onaj muškarac koji stvara porodicu, brine o njoj, gradi i mazi ujedno… Nije me poštovao, nije nas poštovao, a to je suština jedne zajednice.