Tag Archives: Docek nove godine

Docek nove godine

“SREDNJOŠKOLCI NISU IŠLI U KAFANE, NA TRGOVIMA NIJE BILO KONCERATA” Evo kako se Nova godina nekada slavila u Srbiji (FOTO)

Brojne ponude u klubovima, histerična kupovina poklona, raskošni ukrasi i plastična jelka – simboli su Nove godine i načina na koji je proslavljamo poslednjih nekoliko godina. To nas je podstaklo da istražimo kako su se novogodišnji praznici proslavljali nekada, i evo šta smo otkrili.

Nova godina je u Jugoslaviji postala državni praznik 1955. godine. Pre svega je svečano dočekivana u gradovima, dok u seoskim sredinama nije bila preterano “popularna”. U vreme komunizma slavljenje ovog praznika postaje sve zastupljenije: u nedostatku verskih praznika, više se polagalo na društvene.

Tako se u početku narod okupljao po domovima omladine, vojske, kulture, u fabričkim i radničkim centrima, a kasnije počinju da odlaze u restorane i kafane.

Beograđanka Miljana M. (55) kaže da su Novu godinu uglavnom dočekivali kod kuće, a odlaske u restorane njena generacija je počela da praktikuje tek kad su bili studenti i svi uglavnom imali momke i devojke.

– Nije bilo šanse da mi kao srednjoškolci idemo u kafane. Uglavnom smo pravili kućne žurke, muziku puštali sa ploča, pevali igrali, jeli, pili. U tom smislu ne mislim da se naše proslave ne razlikuju nešto mnogo od današnjih, samo što smo mi imali gramofon, a danas klinici imaju kompjutere, tablete, telefone… – rekla je naša sagovornica, osvrnuvši se na sedamdesete i početak osamdesetih.

Ipak, ona je dodala da smatra da je tadašnje vreme bilo “pristojnije” od današnjeg.

Srpska Nova godina

Za vreme komunizma srpska Nova godina se nije slavila i restorani su se, prigodno, zatvarali do 10 uveče.

– Sećam se da sam neke ’78, ’79. sa sestrom išla kod rođaka u Sarajevo, koje je ipak multikulturalna sredina. Tamo su, recimo, ljudi imali vatromet za doček srpske Nove godine, naravno sami su se organizovali, a u Beogradu toga nije bilo ni slučajno. Inače, ranije nije bilo grandioznih dočeka i koncerata na trgovima, ili barem ne u tolikoj meri da bih ih pamtila – kaže Miljana.

Grad je bio okićen simbolično, dodaje naša sagovornica. Takođe, Božić se obeležavao se porodično, nekim lepšim ručkom, ali se o tome nije govorilo javno.

– Božić je tek početkom devedesetih postao dan kada se ne ide na posao.

Proslave devedesetih

Osim čuvenih novogodišnjih pesama koje i danas pamtimo i pevamo, devedestih su građani novogodišnje praznike provodili na trgovima, i to protestujući.

Prvog januara 1997. nastala je fotografija na kojoj su Deda Mraz i opozicioni lideri: Zoran Đinđić, tadašnji gradonačelnik Beograda i Vuk Drašković. Procenjeno je da je i tog dana, nakon šest nedelja protest protiv Miloševića i krađe izbora, bilo oko 300.000 ljudi.

Tako ova slika ilustruje devojku koja se 14. januara našla među 300.000 ljudi u centru Beograda.

Ova proslava srpske Nove godine istovremeno je bio opozicioni skup, i to najveći nakon osam nedelja protestvovanja protiv režima Slobodana Miloševića. Istog dana nastala je i fotografija kod “Konja”.