Tag Archives: Ceca u zatvoru

Ceca zatvor

PROŠLO JE 8 GODINA OD KUĆNOG PRITVORA Ceca otkrila istinu o osam meseci provedenih u svojoj dnevnoj sobi

Pevačica Ceca Ražnatović posle mnogo godina otvoreno je ispirčala kroz šta je prošla tokom nemilih doađaja koji su je zadesili u životu, a prisetila se i koliko je to teško palo njenoj ćerki Anastasiji koja je tada imala pet godina.

– Posle pritvora 2003. godine, ja sam doživela ogromnu satanizaciju ličnosti. Doživela sam nepravdu. Nikom to u životu ne bih poželela da preživi, ni najvećem neprijatelju. Ja neprijateljima želim da prevaziđu mržnju prema meni i da nađu sebe i svoj mir. Posle nošenja nanogice, takođe sam preživela ogromnu neprijatnost i uvrede. Feljtone o meni!

A niko ne zna pravu istinu sem porodice i pravih prijatelja, šta se tu dešavalo, zašto sam prihvatila nanogicu. Možda ću jednog dana ispričati i kako sam prihvatila nanogicu i šta sam morala da uradim. Možda ću knjigu da napišem, da nešto sačuvam i za sebe – rekla je Ceca za i otkrila koliko ju je to iskustvo promenilo.

– Uvek volim da kažem: “Ne osuđuj čoveka, ne nosiš njegove cipele, ne znaš kako mu je!” Kroz iskustvo koje sam doživela možda sam imala stavove i osuđivala ljude. Život je znao da me demantuje, svi smo mi ljudi i možemo da pogrešimo – kaže pevačica i dodaje:

– Generalno, posle svih životnih iskustava više nikome ne sudim dok osobu ne upoznam. Više ne donosim sud ni o kome niti bilo koga komentarišem. Život te dovede u situaciju da drugačije razmišljaš. Imaš drugačije životne parametre i drugačije gledaš na život. Samo znam da me životni problemi, nedaće, udarci koje sam dobila od ljudi i bol koji sam preživela nisu naveli da mrzim ljude.

Ja volim ljude, obožavam da se družim i vesela sam osoba po prirodi. Duh deteta nosim u sebi i puna sam životne energije. Mislim da mogu puno da pružim kao umetnik i opet kažem, život je vrlo nepredvidiv, a puteve biramo – objasnila je pevačica.

– Reče moja pesma: “Živ se čovek na sve navikne”. I navikne se, to su takve okolnosti. Čovek ne zna koliko je jak dok ga ne zadese neke stvari u životu. Nije ni svestan koliko može da izdrži dok ga ne zadesi neka nedaća. Čovek može da bude jači i od najjače životinje. Ja sebe smatram jakom ženom iako su mi, sad ću se malo našaliti, leđa puna noževa.

Od onih što ti gledaju u leđa. Opet, to je život, ja idem sa tim noževima dalje i dišem punim plućima. Ne daj bože nikome, ali eto, prebrodila sam i to. Ja ne verujem u onu: “Sve što te ne ubije – ojača te”. Moglo je i da me zaobiđe, ništa me nije ojačalo. To su ožiljci koje ću nositi zauvek i koji nikada neće zarasti. Oni su vidljivi, ali idemo dalje – iskrena je Ceca.

Baš u tom periodu Anastasija je slavila svoj rođendan, ali mama nije mogla da bude sa njom.

– Anastasija je slavila svoj peti rođendan, a pored sebe nije imala ni oca, ni majku, ni tetku. To ću zauvek pamtiti, ali nije problem što ja pamtim, već što je ona zapamtila. To je žalosno. Meni nije žao mene, već nje što je ona upamtila. To je deo njenog detinjstva, a nije bila ni kriva ni dužna. Bogu hvala, izrasla je u lepu i zdravu devojku i smatram to svojim uspehom.

Najbitnije je da je ona zdrava osoba. Nije njima bilo lako detinjstvo. Ranije su sazrevali nego ostala deca – tvrdi folk zvezda, koja oštro negira spekulacije da su je u to vreme štitili uticajni prijatelji.

Osam meseci je sedela na tabureu u svojoj dnevnoj sobi…

– Prednost nanogice je prednost pritvora, što imaš sve mogućnosti kućnih resursa, tj. celog svog imanja. Ja nisam imala te privilegije koje su imali svi ostali, ja sam morala da budem isključivo u dnevnoj sobi i po vertikali u svojoj spavaćoj. Znam da su Marko Mišković i moj prijatelj Milo Đurašković, dok su nosili nanogicu, mogli apsolutno svuda da se kreću u svojoj kući.

Čak su mogli da igraju i fudbal u dvorištu, a ja sam bila osuđena samo na dnevnu i spavaću sobu. Nije mi bilo dopušteno da se šetam po celoj kući, što je zakonski nepojmljivo. Nisam mogla nikoga da dočekujem na vratima, a imala sam dve bebe u kući. Po zakonu ti sleduje da možeš da odeš dva sata do grada, ja nisam imala ništa. Ako krenem malo dalje od propisane maršrute, odmah neko zove.

Kažu: “Poremetili ste radijus kretanja”. Iživljavali su se! Sedela sam osam meseci na tabureu i na jastucima – zaključila je Ceca.