Tag Archives: Brzina umiranja

Smrt kosac

Naučnici konačno izmerili BRZINU UMIRANJA: EVO za koliko vremena nastupa SMRT!

Smrt se kreće kroz ćelije organizma

Smrt je jedna od poslednjih velikih misterija čovečanstva. Mnogi mehanizmi koji se odigravaju u našem telu u trenutku smrti gotovo uopšte nisu istraženi, ali sada su američki naučnici bar donekle rasvetlili tajnu – na nivou ćelija.

Oni su posmatrali kako se smrt kreće kroz ćelije i izmerili kojom brzinom napreduje.

Ćelije propadaju u okviru prirodnog procesa, poznatog kao programirana ćelijska smrt, koji se u zdravom telu svakodnevno dogodi milijardu puta, bez ikakvih štetnih posledica.

Uloga takozvane apoptoze jeste uklanjanje određenih ćelija iz organizma. Programirana ćelijska smrt funkcioniše po principu odnošenja smeća: bolesne i suvišne ćelije izbacuju se iz organizma kako bi zdrave bolje funkcionisale.

Smrt se približava brzinom od dva milimetra na sat

Kako ćelije prepoznaju da je vreme da odu i koliko brzo propadaju najsitnije komponente organizma?

Biolozi Sijanruj Čeng i Džejms Ferel sa Univerziteta Stanford pokušali su da odgovore na ta pitanja, a rezultate studije su objavili u naučnom časopisu “Science”.

Njihovo prvo važno saznanje: ćelijska smrt je izazvana takozvanim udarnim talasima. Ti talasi nisu nepoznati: oni igraju važnu ulogu u prenošenju informacija, a učestvuju i u ćelijskoj deobi.

Sada su, međutim, prvi put dovedeni u vezu sa umiranjem ćelija. U tu svrhu naučnici su posmatrali pod mikroskopom ćelije jaja žabe i ustanovili da talas prelazi preko ćelije brzinom od 0,003 milimetra u minutu, tj. oko dva milimetra na sat. Oni kažu da taj mehanizam podseća na talas koji prave navijači na stadionu ili domine koje se ruše.

Doprinos istraživanju raka

– Ova studija je još jedan primer koji ilustruje kako priroda uvek iznova koristi udarne talase – objašnjava biolog Džejms Ferel u saopštenju Univerziteta Stanford.

Nova saznanja naučnicima će poslužiti u daljim istraživanjima u oblasti ćelijske smrti.

– Ponekad naše ćelije umiru iako to ne želimo, na primer u slučaju neurodegenerativnih bolesti, a ponekad ne umiru, iako je to preko potrebno, na primer, u slučaju raka. Ukoliko želimo da utičemo na taj proces, neophodno je da razumemo principe koji regulišu programiranu ćelijsku smrt – kaže Džejms Ferel.