Tag Archives: Brijanje ispod pazuha

Dlake ispod pazuha

NAŠE TELO, NAŠE DLAKE, NAŠA ODLUKA: Evo zašto sam uz ćerku Radeta Šerbedžije i njenu odluku da se NE BRIJE ISPOD PAZUHA!

Jedna fotografija žene koja je odlučila da ne brije dlake ispod pazuha pogurala nas je ponovo u raspravu o rodnoj (ne)ravnopravnosti

Iako nam se stupci zakona, novinski članci, ali i pozamašan broj knjiga pune borbenim stavovima za rodnu ravnopravnost, napredak je neznatan, gotovo nevidljiv.

I tako, pojavi se na Instagramu jedna fotografija žene (kćerka Rade Šerbedžije) koja je odlučila da ne depilira, ne brije dlake ispod pazuha i mi bez obzira na sve što smo do sada naučili o rodnoj ravnopravnosti, “pljusnemo” u baru neravnopravnosti, baš kao žaba u vodu.

U jednoj zemlji na brdovitom balkanu, nećete verovati, žene su nekada hodale maljave, a da to tada niko nije primećivao, niti upirao prstom u njih. A sada, sada je to već “fenomen za iščuđavanje”.

Isto tako, s druge strane, one žene koje se odlučuju za maljavost, upiru prstom u sebe ističući to, kao da je to pobogu neka posve nova i nenormalna stvar!

Nikom ne pada na pamet da se tu možda radi o modnom trendu koji nas je zapljusnuo početkom prošlog veka, a koji se sada kao “narodna umotvorina prenosi s kolena na koleno”.

Majke, kada žensko dete dovoljno stasa, uvode ih u “čarobni svet depilacije”, a od svega što oko sebe vide, od “slika lepote” koja se prezentuje u javnosti – glatki pazusi, noge, nausnice, postaju samorazumljive. To i ne bi bilo tako strašno da se najednom svi ne iščuđuju i zgražavaju kada se pojavi onaj jedan odsto žena koje su odlučile da to ne rade.

Naime, ključni problem nastaje kada ista ta maljavost izražava seksističke stavove. U društvu u kome danas živimo uvrežena je slika dlakavog muškarca, a potpuno izdepilirane žene. To je nešto što nam se od detinjstva nameće kao ispravno i protiv čega se ne borimo i što nam se podrazumeva, bez da o tome pitamo.

Ako bismo napravili inverziju, pa pomenuli sve one silne muškarce koji se u poslednje vreme podvrgavaju tretmanima uklanjana dlaka, a s druge strane imamo žene koje se odlučuju za dlakavost, primetićemo da istu stvar muškarcima gotovo niko ne zamera. Ili je zamerao, ali odavno više ne, jer je to sada postalo normalno! Oni imaju pravo na izbor, bez da budu izvrgnuti podsmehu, dok dlakave žene predstavljaju “društveni problem” i “društveno posrnuće”.

Naslušali smo se raznih argumenata protiv dlaka na ženskom telu.

Jedni su bili u “fazonu” kako je to nešto što je estetski ružno. To može da se razume, jer to nije neka svakodnevna slika, retkost je, nešto na šta nismo navikli, pa nas iz tog razloga šokira. Odavno nam je stereotip ženskog tela urezan kao onaj “bez dlaka”. Ali, isto tako se kaže da je “lepota u oku posmatrača”, pa je s obzirom na “demokratsko i liberalno društvo” kojim se dičimo u redu dati zapravo i onima koji misle da je lepota nešto drugačija u odnosu na ono na šta smo navikli.

A i pitam vas, ko to uspostavlja pravilo toga šta je normalno, a šta ne? Naposletku, svi smo po prirodi maljavi i muškarci i žene. Hoćete da mi kažete da ono što je prirodno može da bude “nenormalno”?! Ma hajte, molim vas…

Drugi argument bio je kako su brijanje i depilacija stvar lične higijene i kako bi žena koja to ne bi radila oko sebe širila smrad. Da, jesu, ali to nisu bile… Najednom su postale stvar lične higijene. Zapitajmo se onda još, da li svi muškarci koji su u većini slučajeva izuzetno maljavi šire neugodan miris oko sebe, kao i da li njima spočitavamo da ne brinu o higijeni?

Još jedan od argumenata tiče se takođe higijene. Ako dopustimo da nam normalna slika i stvar slobodnog izbora bude ženska dlakavost, onda bi to moglo da se primenjuje i na kupanje. Neko može da odluči da ne želi da se kupa. Da, može! Ali ovde se radi o tome da su dlake stvar koja pravi razliku između muškarca i žene. I da dok jedni mogu da se odluče za dlakavost, drugima je ta odluka uskraćena. Društveno neprihvatljiva!

Kupanje je univerzalna stvar i kakvu god odluku da u tom slučaju donesemo ona ne utiče i ne pravi razliku među polovima. Ništa manje žena ne bi bila žena, ako se ne bi kupala, a ni muškarac ne bi bio manje muškarac… Dok sa dlakama stvari drugačije stoje, maljava žena nije ženstvena… Zašto? Zato što nam je ta slika nametnuta kao slika žene, vrlo je prosto, zapravo.

Ovaj tekst ne pišemo da bismo podržali ili “bojkotovali” maljavost, već da bismo ukazali da isti taj fenomen, pa nazovimo ga “fenomenom dlaka”, pravi razliku među polovima. Ako je to dovoljno da opet zapadnemo u rodnu neravnopravnost, gde smo to onda na tom polju napredovali?

Nego, vratimo se malo u istoriju…

KADA SU ŽENE POČELE DA SE DEPILIRAJU?

Danas se više ne postavlja pitanje o tome da li žena treba da uklanja dlake ili ne. “Naravno da trebaju, to se podrazumeva!” Od početka prošlog veka, vodimo se takvim načelom.

Ali, šta je bilo pre toga?

Pa, trend haljina bez rukava iz 1915. godine naterao je žene da počnu da se briju ispod pazuha. Pre toga žene nisu imale potrebu da ih uklanjaju, jer do tada za “javnost nisu bile vidljive”.

Naime, jedna reklama u modnom magazinu „Harper’s Bazaar“ zahtevala je od žena da uklone dlake ispod pazuha ukoliko žele da nose haljinu bez rukava.

Nije trebalo mnogo vremena da ovaj trend zaživi i do ranih dvadesetih većina žena na Zapadu imala je obrijane pazuhe.

Kao i u svemu, kao i svaki trend i ovaj je doživeo svoju razradu, ekspanziju, gradaciju, kako vam se više dopada. Pa se sa brijanja pazuha otišlo i korak dalje. Moda dvadesetih godina uticala je i na to da žene počnu da briju noge, ali većina žena tada ipak nije osećala potrebu da ih brije. Zato što je to za njih tada, nećete verovati, BILO “NENORMALNO” i ČUDNO, kao što je za nas danas suprotnost toga.

No, kada su se tridesetih godina pojavile kraće suknje i haljine, već je počelo premišljanje. Četrdesete su donele još kraće suknje i prozračnije čarape, pa je sada bila vidljivija veća površina prekrivena maljama, što je dovelo do toga da žene počinju da se depiliraju.

Ni tu nije kraj. Danas je gotovo sasvim normalno brijanje i depiliranje intimne zone. No, ni tu nismo “izmislili toplu vodu”, mi čistunci i “higijenisti” 21. veka.

Stotinama godinama unazad uklanjane malja u predelu bikini zone praktikovala se među muslimankama. Devojke bi pre prve bračne noći morale da uklone apsolutno sve malje sa tela. Često su nastavljale da ih uklanjaju i nakon prve bračne noći iz estetskih razloga, što su počeli da praktikuju i neki muškarci.

I tu dolazimo do poslednjeg argumenta protiv maljavosti, koji kaže “pa dobro, možda je to nekada bilo normalno, ali nećete valjda da me vraćate u prošlost”. Imam samo da kažem, “dlakavost” ili “glatke noge, pazusi…” stvar su trenda, mode, a ne ženstvenosti i higijene.

Pantalone tzv. “zvoncare” više nisu u modi, ali se još poneka žena prošeta u njima, pa se ne iščuđavamo i ne upiremo prstom u nju.

Nekada su kao što smo videli i muškarci i žene bili “ravnopravni u dlakavosti”, pa su žene ostajale žene sa svom svojom ženstvenošću, koja nećete verovati nije bila smeštena u dlake, a muškarci su i tada bili muškaci….