Tag Archives: Aleksa Jankovic iz Nisa

Aleksa Jankovic

Pesma mame Alekse Jankovića iza koje ostaje samo muk

Aleksa Janković iz Niša, koji je zbog trauma od vršnjačkog nasilja sebi oduzeo život 10. maja 2011. godine danas bi napunio 21 godinu. Posle sedam godina, ljudi koji su odgovorni za njegovu smrt i dalje rade u učionicama naše dece.

Mama Alekse Jankovića, Dragana Gaga Janković svake godine, na današnji dan piše pisma koja su štit od zaborava. Jer kod nas tragedije se brzo zaborave, a krivci nastavljaju da žive kao da se ništa nije desilo. Bude se, prave doručak svojoj deci, maze sa njima, odlaze na posao, dobijaju unapređenja, ponekada sigurno i zapevaju, smeju se, i na kraju odlaze na spavanje. Kako li spavaju?

Možda ne umeju da čitaju, osećaju. Bol, tugu, odgovornost, stid… bilo šta. Ukoliko ste nekim slučajem u njihovoj blizini, pročitajte im današnje pismo Aleksine mame. Recite im da bi, da su reagovali kao ljudi, Aleksa danas slavio 21. rođendan. Zbog posledica vršnjačkog nasilja digao je ruku na sebe u 14.

Prenosimo Draganinu objavu u celosti.

– Ako me pitaju mama…
Ako me pitaju mama, kao se osećaš danas,
Ja ću im šapatom odgovoriti, da ti to pitanje i ne postavljaju.
Ako me pitaju mama, kojim rečima da probaju da ugreju srce tvoje, ja ću im tiho reći da i ne pokušavaju.
Ako me pitaju mama, kojim stihom pesmom i tonom da ozare lice tvoje?
Dodirnuću njihove ruke i lagano skloniti prste sa dirki klavira.
Ako me pitaju mama zašto i sa osmehom su tvoje oči tužne?
Ja ću im mirno reći da su te oči zaspale jednom.
I pitaće me mama još, kako su prijatelji moji, kako su nastavnici moji, kako su inspektori moji, kako su i gde su drugovi moji?
I pitaće me mama jesu li živi, nasmejani srećni, hodaju zemljom ili hramlju, puze zemljom ili zapomažu?
Urliču za kap vode, od šećera se osušili.
Imaju li duše još, ili su se od jada bede i savesti savili.
Lomiš im grane mama, da se šire listaju s proleća, da mirišu cveće i dive se pupoljcima ruža, da neguju svoje vrtove, a tuđe su otrovom prskali.
Lomiš im ponos ideale savršenstva, koji su lažima stekli, kojim laju po sokacima i uličicama, laju ko uplašeni psići, dok koskom ne zapuše usta. Mali su mama i drhte.
Neguj cvetove mama, neka glave okreću suncu, neka livadom jure leptire, neka šaraju svet lepotom, neka se raduju i prkose bolu. Neka se bore i koračaju dalje.

DECA!

Tvoj osmeh i njihov osmeh, moj je poklon je za rođendan.

AMAJLIJA

Moj osmeh u oku.
Moje srce u grudima.
Moja ruka na ramenu.
Možeš ti to mama, možeš!

ALEKSA JANKOVIĆ
20.03.1997-20.03.2018.god

Posvećeno
Mama- piše Dragana Gaga Janković.

Epilog

Bivša direktorka Osnovne škole „Sreten Mladenović Mika“ u koju je išao Aleksa, Suzana Popović Ickovski radi kao bibliotekarka. To joj je treća škola po redu. Jasmina Stanković, tadašnja predsednica Školskog odbora, koja je odbila da smeni Suzanu Popović, nagrađena je direktorskom pozicijom. Psiholog Slađana Golubović i dalje radi u školi i uključena je u projekatu GIZBOS sa donacijama iz inostranstva. Milena Cvetković, nastavnica biologije je kratko bila predsednik školskog odbora nakon postavljanja Jasmine Stanković na mesto direktorke. Između ostalog ona je učesnik konkursa za najboljeg pedagoga Srbije. Srbija još čeka usvajanje Aleksinog zakona.