Usne

Sve više je popunjavanja usana koja su krenula po zlu!

Pored reklamiranja na Instagramu i malo ili nimalo propisa u UK, tinejdžerke i mlade žene veoma rizikuju zabadajući igle u lice.

Kada sam sela na kauč kod kozmetičarke i pogledala se u ogledalo, zaplakala sam. Ne zbog toga što sam sada imala kardašijansku napućenost; te suze su govorile, „Šta sam, dođavola, uradila?“. Gornja usna mi je bila natečena, krvarila je i bila je četiri puta veća od donje. Plakala sam, zato što sam takva morala da se vozim gradskim prevozom do kuće. I plakala sam zbog sramote što sam postala deo statistike o sve proširenijoj noćnoj mori nestručnog popunjavanja usana.

To nije bio prvi put da sam „radila“ usne. Uvek su mi bile tanke i nedefinisane. Jedna prijateljica mi je preporučila nekoga – videla je neke devojke iz rijalitija Jedini put vodi do Eseksa – i naravno, ja sam otišla. I dopalo mi se. Delovalo je prirodno, i imala sam bolje mišljenje o sebi.

Onda sam prošle godine odlučila da odem kod neke nove žene, koju su preporučivale kvarcovane poznate ličnosti Kejti Prajs i Megan Mekena.“Ako je dovoljno dobro za njih…“, pomislila sam, dok sam skrolovala kroz impresivne fotografije ove kompanije na Instagramu. Proveravala sam kritike na Fejsbuku. Sve su bile 5 zvezdica, a bilo ih je na hiljade. Došao je dan kada sam imala zakazano, i sastala sam se sa tom ženom u iznajmljenoj ordinaciji u Vimpol Stritu. Ona je imala usne kao Bratz lutka, prevelike za svoje lice. Onda je počela da mi ubrizgava filer koji je bio isuviše gust, i kasnije sam saznala da uopšte i nije namenjen usnama. „Splasnuće“, rekla je posle. Ali ja sam znala da neće. Sledećeg jutra, usne su mi bile modre i crne, koža mi je bila toliko rastegnuta od filera – koji je na dodir bio tvrd kao kamen – da sam zaista mislila da bi mogla da eksplodira.

Kada sam sela na kauč kod kozmetičarke i pogledala se u ogledalo, zaplakala sam. Ne zbog toga što sam sada imala kardašijansku napućenost; te suze su govorile, „Šta sam, dođavola, uradila?“. Gornja usna mi je bila natečena, krvarila je i bila je četiri puta veća od donje. Plakala sam, zato što sam takva morala da se vozim gradskim prevozom do kuće. I plakala sam zbog sramote što sam postala deo statistike o sve proširenijoj noćnoj mori nestručnog popunjavanja usana.

To nije bio prvi put da sam „radila“ usne. Uvek su mi bile tanke i nedefinisane. Jedna prijateljica mi je preporučila nekoga – videla je neke devojke iz rijalitija Jedini put vodi do Eseksa – i naravno, ja sam otišla. I dopalo mi se. Delovalo je prirodno, i imala sam bolje mišljenje o sebi.

Onda sam prošle godine odlučila da odem kod neke nove žene, koju su preporučivale kvarcovane poznate ličnosti Kejti Prajs i Megan Mekena.“Ako je dovoljno dobro za njih…“, pomislila sam, dok sam skrolovala kroz impresivne fotografije ove kompanije na Instagramu. Proveravala sam kritike na Fejsbuku. Sve su bile 5 zvezdica, a bilo ih je na hiljade. Došao je dan kada sam imala zakazano, i sastala sam se sa tom ženom u iznajmljenoj ordinaciji u Vimpol Stritu. Ona je imala usne kao Bratz lutka, prevelike za svoje lice. Onda je počela da mi ubrizgava filer koji je bio isuviše gust, i kasnije sam saznala da uopšte i nije namenjen usnama. „Splasnuće“, rekla je posle. Ali ja sam znala da neće. Sledećeg jutra, usne su mi bile modre i crne, koža mi je bila toliko rastegnuta od filera – koji je na dodir bio tvrd kao kamen – da sam zaista mislila da bi mogla da eksplodira.

Čovek koji čisti tragove razaranja koje ostavljaju divlji tretmani je dr Tidžion Esho, osnivač klinike ESHO. Radeći sedam dana nedeljno, on dnevno ispravlja posledice dva do pet ovakvih kasapljenja, u svojim klinikama u Harli Stritu i u Njukastlu.

Kao Majka Tereza sa špricem, on se sažalio na mene i besplatno mi je rastvorio filere. To je nešto što često čini u sklopu svoje ESHO Inicijative, dobrotvornog programa koji nudi besplatne korekcije, ako su potrebne. „Na kliniku su mi dolazili pacijenti koji bi me uznemirili, pa bih rekao, ’Ne mogu da naplatim ovoj osobi’“, objašnjava on.

Dr Esho misli da je masovna dostupnost nehirurških estetskih zahvata razlog zašto su toliko popularni danas. „Pre je to bio tretman za bogate, ali sada je dostupan svima“, kaže on „Naročito pored planova plaćanja – na isti način na koji ljudi mogu da zamene nameštaj, mogu da zamene i lični opis“.
On za to takođe krivi i povodljivost milenijalca, koji su, kako on kaže, opsednuti spoljnim izgledom i time kako se prikazuju svojim prijateljima. „Postoji sve veći pritisak da se izgleda na određeni način“, kaže on. „Kada bi se ljudi izmestili i videli kako ljudi zaista izgledaju van društvenih mreža, bili bi mnogo zadovoljniji sobom“.

Ni muškarci nisu imuni na takve pritiske, i dr Esho procenjuje da se od 100 postupaka na usnama pet do deset izvodi na muškarcima. „Neki momci jednostavno misle da nemaju usne. Imamo mešavinu gej i srejt muškaraca, a strejt muškarci su obično oni koji nikome ne kažu šta su uradili“. Henri, koji je sredio svoje naduvene usne u prvoj sezoni serijala Body Fixers na televiziji E4 – u kome je dr Esho domaći estetski hirurg – definitivno je bio otvoren po pitanju toga da je radio usne. „Sve moje prijateljice su striptizete, i sve su to uradile“, otvorio se on. „Jednog dana sam pomislio, ’Jebeš ga! Uradiću ih’. Kod toga ima nečega toliko seksi“

Henri priznaje da se navukao, i odlazio je svake 4 do 6 nedelja, i svaki put davao po 250 funti. Nakon nekoliko sesija sa istom medicinskom sestrom, nešto je krenulo po zlu, i pojavio mu se čir. „Nisam mogao da govorim i nisam smeo da ga pipnem, pa sam otišao kod lekara, i on je bukvalno eksplodirao, po svemu“.

Nakon 21 nedelje pogrešno prepisanih antibiotika i dve neuspešne operacije, otišao je kod dr Esha. „Bio sam u lošem stanju“, priseća se Henri. „Dr Esho mi je rekao, ’Moramo ovo da obavimo odmah, ili ćeš izgubiti usnu’“. Kada je anestezija počela da deluje, dr Esho je zasekao Henrijevu usnu makazama – da, makazama – iscedio gnoj i zašio ranu.

„Imam mnogo sreće što danas izgledam ovako, jer sam mogao da izgubim gornju usnu“, kaže mi Henri.
U tome je stvar – nešto što bi trebalo da bude privremeni tretman može trajno da unakazi, kada ga izvodi (ili leči posledice) neko neiskusan, a ova pojava je dostigla nivo epidemije, zbog čega dr Esho vodi kampanju za donošenje ozbiljnih propisa.

Krajem novembra je pokrenuo peticiju za to da ubrizgavanje botoksa i dermalnih filera postane nelegalno za mlađe od 18 godina, i tog meseca je pisao ministru zdravlja, Džeremiju Hantu, tražeći da samo lekari dobiju ovlašćenja da odobravaju takve tretmane. „Objasnio sam da je sve veći broj slučajeva oteklina koji završavaju u urgentnim centrima ili kod opštih lekara, koji nisu specijalizovani za takvo lečenje“, objašnjava dr Esho. „Ono za šta se nekada smatralo da je problem javnog sektora je postalo problem zdravstvenog osiguranja, koje se tiče poreskih obveznika, i s toga bi vlada trebalo time da se pozabavi“.

Najveća briga dr Esha nije poreski obveznik. On brine za milenijalce opsednute Snepčetom i Kajli Kardašijan, koji će najverovatnije biti pogođeni ovim skandaloznim nedostatkom propisa. Za one koji su na internetu bombardovani reklamama kozmetičkih kuća koje su u toj industriji poznati po tome što su upropastile na stotine, pa i na hiljade lica širom zemlje.

„Trebalo bi da edukujemo, štitimo i informišemo ovu generaciju“, sumira on. „Ako te ne učinimo, to će biti još jedna generacija za koju nismo uspeli da se postaramo“.

Comments

comments

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *