budva

SLEP OD LJUBAVI, NISAM VEROVAO DRUGARIMA, A ONDA SU POVADILI TELEFONE: Ispovest Beograđanina koji je u Budvi izgubio i LJUBAV I PRIJATELJE

Pavle iz Beograda je odlučio da podeli svoju ispovest da bi, kako je naveo, “ovi mlađi mogli da pročitaju i nauče nešto iz njegovog iskustva koje ga je koštalo veze, ali i prijateljstva” Njegovu ispovest vam prenosimo u celosti.

“Pre dve godine, prvi put rešim da idem s devojkom na more, ali kako sam godinama išao s istim drugarima, koji su mi i najbolji prijatelji, odlučim da i dalje idem sa njima, ali će sa nama krenuti i moja Nađa, pa ćemo mi uzeti sobu za nas, pored njihove. U mojoj glavi sve je delovalo odlično, i očekivao sam najbolje more ikad – tu mi je draga, ali su mi tu i ortaci.

Skupila se ekipa, putujemo nas šestoro u troje kola, pravac crnogorsko primorje. Jedan od nas u Budvi ima rođake, pa smo kod njih uzeli sobe dosta povoljnije, a i gledaju nas kao svoje. Moja četiri drugara u jedan apartman, ja i Nađa u drugi, odmah pored. Sve je delovalo baš kako treba, dok…

Par meseci pre mora, vidim da me drugari, sve kao u šali, peckaju za Nađu, pa da li je verna, pa kako mogu da budem siguran, pa kao svašta se priča po kraju… Ja, naivan, naravno ne kapiram da mi oni govore istinu, već mislim namerno me zezaju, pošto sam jedini u društvu koji ima malo ozbiljniju vezu – tada smo Nađa i ja, već dve godine zajedno.

U Budvi, naravno, više zezanja nego kupanja, na plaži smo češće noću oko vatre, nego danju na ležaljkama, a stalno neke devojke sa nama bleje. Kako nas je uvek puno na gomili, primetim ja, malo, malo, pa Nađa nestane. Ok, mislim ja, zezanje, popije se malo više pa se po plaži trezni, zadržala se u razgovoru. Inače, već neko vreme od kad smo došli, moj najbolji drug Aleksa, počinje sve više da mi nabacuje varijantu da me Nađa vara.

Ja, naravno odbijam i da pričam na tu temu. Ali taj dan, pridruže se u priči i još dva ortaka iz društva, i oni nastave da me ubeđuju. Maltene se posvađah sa njima, demonstrativno sam napustio njihov apartman. Nisam ništa hteo Nađi ni da pričam, da se ne zamera sa njima, posle će letovanje da mi propadne.

Ali, kako je život uvek najbolji scenarista, dođe da bude u apartmanu sa ortacima i brat od strica iz Beča, jednog od njih. Znamo ga svi, pošto je često u Beogradu, pa se zezamo zajedno, tako da je postao deo naše ekipe. Filip, kako se zvao, uvek je bio privlačan devojkama, iako nije neki frajer, ima para, vozi mečku, a svi u društvu znamo da ima baš velikog. Zato smo navikli na sve te devojke koje mu prolaze kroz krevet.

Par dana pošto je došao Filip, moji ortaci mi kažu da moraju da pričaju sa mnom nasamo, pa kad mogu da dođem do njih u sobu. Kad smo, uveče, krenuli da se spremamo za izlazak, i Nađa ode u kupatilo, ja se iskradem do ortaka. A tamo, odmah vidim da se nešto dešava. Njih petorica sede za stolom, telefoni ispred njih, i svi, kao, ozbiljni.

Sednem ja, pitam šta se dešava, kad oni upališe telefone, pa, prvo Filip, kreće da mi pušta nešto. Nije video, nego samo audio, pa ja nisam odmah čuo o čemu je reč, ali ubrzo prepoznam glas moje Nađe: “Daaa, daaa, tako si veliki Filipeee”, a onda i njegov “Pa ko te najbolje je*e, ko ima najveću ka*u, ko je najbolji je*ač…?” A onda i moju Nađu: “Ti Filipe, tiii, ti si moj najveći dečkoooo”

Ja u šoku. Ne znam da i da ga ubijem, ili da sve polomim, ili da se okrenem i pobegnem u pm!

A onda u meni proradi ono nešto. Pa otkud ja znam od kada je ovo? Možda su se Filip i Nađa smuvali pre mene, a onda nisu hteli da mi kažu. Možda je sve ovo ljubomora mojih ortaka, pa sada prave budalu od mene. Kažem ja njima sve to tako, kad ono ima šta i da vidim. Upališe i Aleksa i Goran svoje telefone i pustiše mi vrlo slično – moja Nađa uzdiše, govori njihova imena, govori im kako su veliki, jaki, fenomenalni….

Prvo mi je jako pripala muka, a kada sam se ispovraćao i malo umio i došao k sebi, jedino što sam želeo je da odem u drugu sobu i da je uhvatim za kosu i nalupam šamare. Krenem ja ka vratima, ovi moji skočiše, svesni da sam polulud, drže me, zaustavljaju, smiruju…

Kad se sve malo smirilo, i kad sam shvatio šta mi se upravo desilo, posavetujem se sa njima, šta sad. Dogovorimo se da mi oni prebace sve te snimke na moj fon, pa da ja onda suočim Nađu. Da ne bih napravio neko sr*nje, pođe sa mnom i Bojan, jedan od dvojice koji nije bio sa Nađom, da bude uz mene, dok je ja suočavam sa činjenicama.

Ulazim ja u sobu, vidim Nađa me čudno gleda i odmah pita šta nije u redu. Kaže, čula je da nešto vičem, pa… Ja, ni pet ni šest, upalim telefon i krećem da joj puštam zvuke njenih prevara. Ona, bleda kao krpa, ni ne zna šta da kaže, a i šta bi rekla, kada se sve što je njima, između uzdaha, govorila, jasno čuje.

Na svu sreću da je Bojan bio sa mnom, inače ne znam kako bih izdržao da je ne nalupam. Ovako, rekao sam joj da neću da je vidim u sobi za dva sata, kad se budem vratio. Nije mi palo na pamet da ja prelazim kod ortaka, a ona da ostane u sobi pored mene, nismo na kraj sveta, iz Budve za Beograd ima autobus nekoliko puta dnevno.

Ostatak vremena na moru sam proveo kao zombi. Nije mi bilo ni do čega, samo sam nevoljno išao za ortacima i pio bez prestanka. Ovo letovanje, koje sam mislio da će biti najbolje ikad, ispade totalna propast. Izgubio sam devojku, za koju sam mislio da ću da je ženim, a sa ortacima, teško, da ikada više mogu da budem onako dobar. Iako su pokušali da mi skrenu pažnju sve vreme, nekako, nije mi bilo ok da su hteli da je*u moju Nađu.

Kad smo se vratili u Beograd, polako je ekipa počela da se rastura. Filip je sve ređe provodio vreme sa nama, Aleksa i Goran su našli devojke, pa smanjili druženje sa ortacima, Bojan me je zvao, ali meni valjda posle svega, nije više ni bilo ni do viđenja ni druženja ni potsećanja na sve to.”

Comments

comments

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *