Prasuma

Porodica je 42 godine živela u sibirskim šumama i za njih niko nije znao: Kada su otkriveni, jedan po jedan član je počeo MISTERIOZNO DA UMIRE

Porodica Lijakov je pune četiri dekade provela u dobrovoljnoj izlolaciji u surovim šumama Sibira, bez kontakta sa civilizacijom. Put sibirskih planina krenuli su 1936. godine, ali svet je za njih čuo tek 1978. godine, zahvaljući slučajnom otkriću geologa.

Tragove da u nepristupačnim predelima neko živi prvi je zapazio pilot helikotera koji je nadletao oblast tražeći mesto za stetanje. Trebalo je da pokupi grupu geologa koji su istraživali u okolini kada je na zemlji zapazio brazde nalik njivi, što je značilo da neko tu zemlju obrađuje.

Ova planina je oko 250 kilometara udaljena od najbližeg naseljenog mesta. Pritom, sovjetske vlasti nisu imale informacije da tamo ima bilo koga.

Kada su se geolozi popeli uz planinu da provere ima li koga, otkrili su brvnaru uz potok. Imala je samo jednu prostoriju, prljavu i hladnu. Pod je bio prekriven korama krompira i ljuskama oraha. Bilo je teško verovati da bilo ko živi u njoj, ali je zapravo bila dom petoro ljudi – porodice Lijakov. Na čelu porodice bio je starac po imenu Karp koji je pripadao ogranku ruske pravoslavne crkve poznatom pod nazivom “Stari vernici”.

Kada su boljševici preuzeli Rusiju 1917. godine, Stari vernici su bili progonjeni, a Karpovog brata su ubili 1936. godine. Karp je tada okupio porodicu i pobegao iz civilizacije. Poveo je svoju ženu Akulinu, ćerku Nataliju i sina Savina duboko u sibirske šume, gde su živeli naredne 42 godine. Tokom života u izloaciji par je dobio još dvoje dece, Dimitrija i Agafiju. Nijedno od njih dvoje nije videlo ljusko biće koje nije deo njihove porodice sve dok ih geolozi nisu pronašli 1978. godine.

Iako su uspeli da prošire porodicu u tako okrutnim vremenskim uslovima, opstanak u sibirskim šumama nije bio lak. Pravili su odeću od konoplje i cipele od kore breze da bi preživeli ekstremne temperature, a kada bi oluja uništila njihove useve jeli su korenje. Akulina je umrla od gladi – neki navode sopstvenom odlukom, da njena deca ne bi morala da gladuju.

S obzirom na teškoće koje je porodica preživela u divljini, iznenađujuće je koliko su bili nevoljni da prihvate pomoć geologa. U početku su prihvatali samo so, ali su na kraju uzeli i viljuške, noževe, žitarice, papir i gorionik.

I tu dolazimo do vrhunca misterije. Tri godine nakon što su otkriveni, članovi porodice su počeli da umiru u razmaku od nekoliko dana. Kada je Dimitri dobio upalu pluća, geolozi su ponudili da ga helikopterom prebace u bolnicu, ali on nije želeo da napusti porodicu. Nagađalo se da su se razboleli jer su ih geolozi izložili bakterijama i virusima sakojima oni do tada nisu imali kontakt, pa ni razvijen imunitet na njih. Ipak, pisac Vasilij Peksov, koji je 1992. godine objavio knjigu o ovoj neobičnoj porodici, tvrdi da su Natalija i Savin umrli zbog otkazivanja bubrega.

Geolozi su pokušali da ubede Karpa i Agafiju, jedine preživele članove porodice, da napuste šumu, ali su oboje odbili. Od 1988. godine, kada je Karp umro, Agafija je ostala jedini živi član porodice. Prošle godine mediji su pisali o njoj jer je zbog problema sa plućima prebačena helikopterom u bolnicu. Odlučila je da se vrati u šumu po završetku lečenja, iako je tada imala 71. godinu.

Comments

comments

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *