OVO SIGURNO NISTE ZNALI: Velikog Žutog i Noleta spaja isto prezime, Robi otkrio da li su rođaci

Robert Prosinečki je nedavno postao selektor fudbalske reprezentacije Bosne i Hercegovine. Posle angažmana u nacionalnom timu Azerbejdžana, nekdašnji fudbaler brojnih klubova između ostalih i Crvene zvezde vratio se na Balkan i otpočeo novu fazu u trenerskoj karijeri. Prosinečki je pričao o brojnim detaljima iz života, ne samo profesionalnog, nego i privatnog. Neki od detalja su malo poznati široj javnosti. Na primer, zna se da je tokom igračke karijere promenio čak 12 klubova.

Međutim, uprkos činjenici da je sa Zvezdom bio prvak Evrope, kao i da je igrao i za Real Madrid i Barselonu, uvek je bio “sasvim normalan”. To je moglo da se čuje i od saigrača iz Olimpije.

– Godinu dana sam igrao tamo i često putovao za Zagreb. Otac (Đuro) mi je već tada bio bolestan, pa sam želeo da budem što bliže. Nisam nikada tražio privilegije, možda jedino nisam dolazio na trening ponedeljkom – rekao je u emisiji “Telering” na RTRS, a zatim i odgovorio na pitanje o majci, Emiliji, čije je devojačko prezime Đoković.

Pitanje koje se na neki način samo nametnulo, je da li je u nekom srodstvu sa najboljim srpskim teniserom.

– Koliko mi je rekla, nema. Da li postoji veza u nekim daljim lozama, stvarno ne znam… Mislim da ne. Novaka Đokovića sam upoznao dok sam bio trener Zvezde. Čak smo i odigrali jednu humanitarnu utakmicu.

Kao što je rečeno promenio je mnogo klubova…

– Ma, bilo je svugde dobro. Gde god sam bio, dobro su me prihvatili. Negde sam igrao bolje, negde lošije. Imao sam lepih trenutaka u svakom klubu. Ipak, booravak u Zvezdi je bio nešto drugačiji, i to stalno naglašavam. Tokom četiri godine sam igrao ozbiljan fudbal, osvojio sve što sam mogao. I bila je to velika odskočna daska za dalje. Posle sam otišao u najveći svetski klub za mene, Real, tako da su te četiri godine za mene veoma važne.

A kako je Zvezda postala prvak Evrope, objasnio je i to.

– To je vrlo jednostavno. Gro kvalitetnih igrača dovedeno je u periodu od tri godine. Uprava, pre svega Džaja (Dragan Džajić) doveli su manje-više sve igrače. Bila je to odlična organizacija. Cvele (Vladimir Cvetković) je radio na nekom drugom planu. Po zakonu, nije moglo da se ide pre 28 godine, pa je napravljena odlična selekcija. Bilo je i poraza, jer se sve postepeno gradilo. Ne može se ništa preko noći.

Opisao je i kako je postao trener.

– Slučajno. Ranije nisam ni pomišljao da postanem trener. Kada je Slaven (Bilić) postao selektor Hrvatske, rekao mi je da hoće da porazgovaramo. Ponudio mi je preko telefona da budem pomoćnik, ali sam mu rekao da me to u tom trenutku ne zanima. Ali je ipak krenulo. Proveo sam četiri godine sa njim i onda mi se svidelo.

Kao i kako je došao u Zvezdu.

– Svratio sam do Beograda da pogledam utakmicu Partizan – Šahtjor, i onda su me pitali da li bih bio trener. Tako je sve počelo i jednostavno se prihvatiš takvog posla. Dobro sam poznavao i grad i klub, ali i veliki je izazov, jer je Zvezda na ovim prostorima i dalje jedan od najvećih klubova.

Otkrio je Prosinečki koji mu je najdraži gol u karijeri.

– Izdvojio bih dva. U Zvezdi, protiv Dinama iz Drezdena, a u Hrvatskoj protiv Holandije, za treće mesto na Mondijalu. Možda i prvi gol u dresu Dinama, protiv Željezničara – rekao je između ostalog Veliki Žuti.

Comments

comments

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *