Ostrvo kuge

Ostrvo kuge, malih boginja i antraksa: Vozdroženija, jedno od najsmrtonosnijih mesta na svetu!

Tokom Hladnog rata, ostrvo Vozdroženija bilo je glavno područje za testiranje sovjetskih smrtonosnih patogena. Nakon više od dve decenije otkako je u potpunosti napušteno, njihovo nasleđe i dalje živi.

Na granici Kazahstana i Uzbekistana, okruženo kilometrima toksične pustinje, nalazi se ostrvo. Ili barem, ono što je nekada bilo ostrvo.

U vreme kada je Aralsko more bilo četvro na svetu po veličini i kada je obilovalo ribom, ostrvo Vozdroženija bilo je živopisno ribarsko selo ograđeno tirkiznim lagunama.

Međutim, nakon višegodišnjeg zlostavljanja, voda se povlačila i more se vremenom pretvorilo u prašinu. Reke koje su ga hranile preusmerene su na navodnjavanje polja pamuka. Danas je sloj slanog peska, prožetog kancerogenim pesticidima, sve što je ostalo od ove drevne oaze. Ovo je mesto gde živa na termometrima redovno dostiže 60 stepeni i gde su jedini znaci života kosturi osušenih stabala i životinja.
Vozdroženija je do sada „progutala“ toliko toga da je skoro 10 puta veća od svoje izvorne veličine. Danas ona više nije ostrvo, već poluostrvo, a zahvaljujući još jednom sovjetskom projektu, Vozdroženija je i jedno od najsmrtonosnijih mesta na planeti.

Od sedamdesetih godina prošlog veka ostrvo je bilo odgovorno za nekoliko incidenata
Ostrvo kuge 2

Kada je njen istraživački brod „Lev Berg“ 1971. prošao kroz braonkastu maglu blizu ostrva, mladoj naučnici su nakon nekoliko dana dijagnostikovane boginje. Svima je to bilo čudno jer se još kao mala vakcinisala protiv ove zarazne bolesti. Iako se oporavila, epidemija se širila i zaraženo je još devetoro ljudi u njenom rodnom gradu, od kojih je troje umrlo. Jedan od njih bio je njen mlađi brat.

Godinu dana kasnije, mrtva tela dvojice ribara pronađena su na ribarskom čamcu, takođe u blizini ostrva. Iako nikada nije potvrđeno, smatra se da su preminuli od kuge. Nedugo zatim, ribari su počeli da vade mreže pune mrtve ribe. Niko nije znao razlog, barem ne zvanično.

U maju 1988. godine, 50.000 primeraka sajga antilopa, koje su pasle na obližnjoj stepi, uginule su u razmaku od jednog časa.

Comments

comments

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *