Opra VInfri

Opra Vinfri otkriva tajnu za srećan život: Kako sam uspela da zaboravim negativnu prošlost i zavolim mir!

Opra Vinfri otkriva kako je naučila da zaboravi negativne situacije iz prošlosti i odlučila da živi danas, sada i ovde!

Koji god da je razlog vašeg zameranja, zapamtite ovo: Ništa nije vredno vremena koje ćete izgubiti. Vremena koje ste mogli posvetiti tome da volite i živite u potpunosti. Vremena koje nikad ne možete nadoknaditi..

Toliko sam usavršila umeće zaboravljanja prošlosti da zaboravljam biti ljuta. Pitajte bilo koga ko me poznaje i potvrdiće vam: ja zaista ne zameram dugo.

Naučila sam lekciju da neki ljudi nisu od poverenja (ili su opasni, bezobrazni, nekulturni i slično), ali stalno razmišljanje o onome što je neko učinio ili izrekao, jednostavno zaboravim.

Iza ovoga stoje godine iskustva i slušanja priča stotina ljudi koji se toliko čvrsto drže prošlosti da postaju njeni zarobljenici. Jedan od primera najvećih tragedija ljudskog ponašanja jeste kada odrasli muškarac i žena ne mogu prestati raspravljati o događaju koji se dogodio pre nekoliko dana, nedelja, a ponekad čak i godina.

Kakav gubitak dragocenog vremena i energije, biti zatvorenik vlastitim izborom, opterećen teretima prošlosti.

Nesposobnost ili bolje rečeno nespremnost ljudskog uma da zaboravi prošlost, lepo je opisao Ekart Tol u svojoj knjizi “Nova zemlja”, pričom o dva Zen monaha:

Tanzan i Ekidu hodali su seoskom stazom, blatnom nakon teških kiša. U blizini sela susreli su devojku koja je pokušavala da pređe stazu, ali je blato bilo tako duboko da bi zaprljala svileni kimono koji je obukla. Tanzan ju je bez razmišljanja podigao i preneo na drugu stranu.

Monasi su u tišini nastavili svojim putem. Pet sati kasnije, dok su se približavali hramu u kojem su spavali, Ekido se više nije mogao suzdržati.

“Zašto si preneo onu devojku preko staze?”, upitao je. “Mi monasi ne bismo smeli da radimo takve stvari.”

“Ja sam devojku spustio pre nekoliko sati”, odvratio je Tanzan. “Zar je ti još uvek nosiš?”

Ovo se odnosi na mnoge ljude. Možda ste i vi jedan od njih i držite se za nešto što se dogodilo ili za nešto što se po vašem mišljenu trebalo dogoditi.

Ali ja vas pitam: S kojom svrhom? Osećati se dobro? Pravedno? Opravdano?

Dokazivanje da sam u pravu nekada je bila velika mana mog karaktera i morala sam svesno raditi na tome.

Na promenu me podstaklo jedno jedino pitanje: “Želiš li biti u pravu ili želiš mir?”

Ovih osam reči otvorilo mi je oči i otvorilo put prema slobodi.

Koji god da je razlog vašeg zameranja, zapamtite ovo: Ništa nije vredno vremena koje ćete izgubiti. Vremena koje ste mogli posvetiti ljubavi i življenju u potpunosti. Vremena koje nikad ne možete nadoknaditi.

Comments

comments

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *