Lihtenstajn

NIT MANJE ZEMLJE, NIT BOGATIJE U srcu Evrope je država sa svega 37.000 stanovnika i jednom PRLJAVOM ZLATNOM TAJNOM

Mala kneževina Lihtenštajn privlači bogataše iz celog sveta zbog svoje diskretnosti i finansijske sigurnosti ali postoji i kvaka – sva prava u rukama su poverenika.

Ultradiskretna kneževina Lihtenštajn je najmanje posećena regija u Evropi, koju naseljava samo 37.000 ljudi na oko 120 kvadratnih kilometara. Međutim, ona krije super bogataše i vladajuće dinastije. Misteriozni poreski raj, u dolini između Austrije i Švajcarske, ima više registrovanih kompanija nego stanovnika i najveći BDP po osobi na svetu.

Zato i ne iznenađuje što su bogati tajkuni i kompanije izabrali ovo malo alpsko utočište, koje se specijalizovalo za administriranje ofšor fondnova, kako bi zaštitili svoju imovinu za svoje porodice i buduće generacije. Čak i dobro poznate kompanije, poput giganta u proizvodnji nameštaja “Ikee”, deponovale su oko 11 milijardi dolara u fondaciju u Lihtenštajnu.

Za poslednjih 50 godina Lihtenštajn je bio zlatni standard za bogate ljude i vladajuće porodice, poput ruskih oligarha, pokojnog izdavača Roberta Maksvela članova saudijske kraljevske porodice, piše britanski “Independent”. Luksuzna zgrada u Aveniji Bišops u Hempstedu, na severu Londona, u vlasništvu pokojnog saudijskog kralja Fahda, registrovana je preko složene i zatvorene Fondacije “Asturion”. Tajnost i bezbednost su glavni aduti i nikada nije bilo curenja podataka iz Lihtenštajna.

To ipak ima svoju cenu, jer po tamošnjim zakonima korisnici ofšor poverenja nemaju nikakva zakonska prava. Ako postoji spor sa poveriocima, njihove žalbe ne mogu da se saslušaju sve i da su razlozi opravdani. Zakonska prava drže poverioci i ako postoji spor korisnici mogu ostati bez pristupa svojoj imovini.

Takav je slučaj sa Tamar Peri i njenom porodicom, koji dve godine vode pravni rat protiv kompanije iz Lihtenštajna “Lopag trast”. Oni nisu mogli da pristupe svom bogatstvu koje je ostavio njen otac Izrael Peri, a za sve krive švajcarskog advokata koji se sada nalazi na listi Interpola.

Izrael Peri poverio je upravljanje imovinom povereničkom fondu, da bi novac ostao u porodici i da bi osigurao budućnost dece i unuka. Međutim, čim je imovina dospela u ruke povereničkog fonda “Nojpert i Lopag”, oni su preuzeli kontrolu i zadržali potpunu vlast nad novcem.

Obično postoji zaštitnik koji štiti interese korisnika povereničkog fonda, a u ovom slučaju sud u Lihtenštajnu imenovao je Petera Širšera. Porodica Peri kaže da je njegovo imenovanje dodatno pogoršalo situaciju i da je bilo u suprotnosti s pismom o namer osnivača fonda. Zahvaljujući tome, Lopag je mogao da nastavi da povlači novac iz Perijevog fonda, bez saglasnosti porodice. Prema sudskim dokumentima, fond je do sada povukao je oko 10,5 miliona evra “taksi za upravljanje”, što ne bi moglo da se desi bez dozvole zaštitnika.

– Želim samo da upozorim ljude da, ako razmatraju mogućnost ulaganja imovine u poverenički fond registrovan u Lihtenštajnu, beže koliko ih noge nose zato što će ustanoviti da su poverenici postali korisnici. Sudija i Komitet u Lihtenštajnu staće na stranu poverenika. Siguran sam da nisam jedina koja je prevarena na ovaj način, ali želim da budem poslednja. Pouka u ovom slučaju glasi: Ne možete uvek verovati poverenicima – rekla je Peri.

Ne pomažu ni visoki sudski ili politički autoriteti. Sva vlast je u rukama trenutnog vladara, princa Hans Adama drugog, najbogatijeg monarha u Evropi, koji kako se procenjuje ima oko četiri milijardi dolara i vlasnik je jedne od najboljih svetskih kolekcija umetnina.

Iako je Lihtenštajn ustavna monarhija, kasno se priključio prosvetljenom i demokratskom svetu. Žene su dobile pravo glasa tek 1984. godine i to tek nakon referenduma na kojem su samo muškarci mogli da glasaju, a koji je usvojen sa 51 odsto glasova.

Sam princ, 2003. godine predložio je novi ustav koji bi mu dao pravo veta na bilo koji zakon i pravo da otpusti svakog ministra ili vladu. Kako piše “Independent”, tada je zapretio da će, ako se izmene ne usvoje, neku od svoje kraljevske imovine pretvoriti u komercijalnu upotrebu i preseliti se u Austriju. Novi ustav usvojen je sa 64 odsto glasova.

Danas Lihtenštajn pokušava da stvori sliku o sebi kao zemlji koja se bori protiv prevare, utaje poreza i pranja novca. Godine 2015. potpisan je sporazum kako bi se u slučaju sporova oko poreza više delile informacije. Organizacija za evropsku saradnju i razvoj (OECD) skinula je kneževinu s crne liste država koje ne sarađuju u poreskim istragama. Ali ni putevi kneževih finansija nisu uvek čisti. Komitet američkog Senata koji se bavi bankama u poreskim rajevima kaže da je LGT Banka u vlasništvu kneževe porodice, čiji članovi sede u njenom upravnom odboru, “spremno pomagala klijentima da izbegnu plaćanje poreza, prevare kreditore i izbegnu izvršenje sudskih naloga”.

Comments

comments

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *