Krofnice

Ne možete da prestanete da jedete slatkiše? Uradite OVO, i oslobodićete se te strašne zavisnosti

Više od 35 miliona ljudi u svetu jede više šećera nego što bi smelo. Gde se sve šećer krije, kako mu odoleti i zašto ljudi koji mnogo jedu slatkiše sve više za njima imaju potrebu, otkriva Ana Lipovac, magistar farmacije.

Neretko čujemo od osoba koje žele da smršaju kako bi sve bilo lakše da toliko ne vole slatkiše. Svesni su da je čokolada, bez koje ne mogu, prepreka zdravim navikama, ili torta u pola noći posledica viška kilograma. Ali da prestanu da ih jedu – ne mogu.

Sveko od nas, u proseku, godišnje pojede 31,3 kilograma šećera, što je mnogo više nego,što bi smeo

– Razlog za to ne leži samo u unetim kalorijama, već u osobini šećera da nas umesto sitim, čini u stvari gladnim. Šećer izaziva brzo lučenje insulina, a potom i brz pad šećera, koji uzrokuje ponovnu glad i potrebu za narednim slatkišem. I tako ukrug. Ljudi koji jedu mnogo slatkog imaju i veću potrebu za slatkim – kaže Ana Lipovac, magistar farmacije, nutricionista i osnivač programa pravilne ishrane„Fet frei“.

Prema rečima naše sagovornice, tokom perioda odvikavanja od šećera mi trošimo mnogo životne energije da bismo istrajali, pa postajemo nervozni, dekoncentrisani, razdražljivi. Skoro po pravilu, nakon kratkog vremena dolazi do faze „Ma, uopšte me ne zanima…“, kada kontrola ne samo da popušta već prelazi u svoju suprotnost. Nije retkost da se tada i po dve cele čokolade pojedu u dahu.

Krajnji cilj rešenja ovog problema jeste težnja da se nivo šećera u krvi održi stabilnim. Naša sagovornica upućuje na savete eminentnog nemačkog stručnjaka iz oblasti ishrane prof. dr Mihaela Hama o tome koliko je važno imati redovne obroke, koji nas drže sitim od jednog do drugog obroka. Kombinovanjem složenih ugljenih hidrata koji su bogati vlaknima, kao što su integralne žitarice, povrće i mahunarke, u balansu s drugim namirnicama, preventivno će se izbeći oscilacije nivoa šećera u krvi. Tako će deo uobičajenih dnevnih slatkiša biti zamenjen zdravijim namirnicama. Zbog složenih ugljenih hidrata želja za slatkišima postaće manja. Zato, naglašava doktor Ham, ukoliko želite da budete zdravi, da održite liniju ili da smršate – ne jedite premalo. Ukoliko ste veći deo dana siti, izbeći ćete nagle oscilacije šećera u krvi, koji pokreću želju za slatkišima. A to znači, pre svega, dobar doručak – kaša s jogurtom, voćem, semenkama ili integralni hleb sa sirom, povrćem, zelenom salatom… Složeni ugljeni hidrati pomoći će i u trenucima stresa, ljutnje ili pri drugim negativnim emocijama, kada je veoma teško odupreti se slatkom.

Slatko može da postane neukusno, to je do vas

– Planskom strategijom možda možemo uticati na svoje ponašanje. Kako? Ukus kao osobina stvar je navike i, na sreću, promenljiv je. Svako od nas je u životu imao neku hranu ili namirnicu koju nije voleo, na primer masline, brokoli, ribu, a onda je kasnije zavoleo. Na ukus, dakle, možemo uticati svešću, ukus možemo trenirati, usmeravati, popravljati. To je veoma važna činjenica – kaže mr Ana Lipovac i dodaje da treba težiti stanju u kome slatkiši jednostavno gube na atraktivnosti. Ova velika pobeda, da slatko u stvari nije više tako ukusno, spašće nas – ne samo od unesenih kalorija već i od pratećeg stresa i griže savesti.

– Slatkiši će i dalje biti svuda oko nas, samo ćemo ih mi gledati drugačije. I što ih manje budemo voleli, sve će nam biti lakše da im se odupremo.

Istina o fruktozi

Prehrambena industrija reklamira fruktozu, voćni šećer, kao idealnu zamenu za kristal-šećer i time još više zbunjuje potrošače. Fruktoza je slađa od kristal-šećera, ali i jeftinija. Ona se industrijski dobija tokom prozvodnje kukuruza i takav proizvod reklamira se kao proizvod „bez dodatka šećera“. Ipak, fruktoza ima dve velike mane: ona ne pruža osećaj sitosti, a najgore je to što se višak deponuje u jetri i masnom tkivu.

Zapitaćete se odmah šta onda biva s voćem. Voće, kao omiljena namirnica u ljudskoj ishrani, bogato je neophodnim mineralima i vitaminima, ima prijatan ukus i ljudi ga rado jedu. Zbog fruktoze u voću, koja je prost šećer, treba i s voćem biti umeren. To svakako ne znači da voće ne treba jesti, samo ne treba s njim preterivati i zasnivati na njemu ishranu.

Gde su oni skriveni

Od skrivenih šećera u prehrambenoj industriji najprisutniji su razni sirupi (glukozni, fruktozni, kukuruzni), koji su manje slatki od šećera, ali jednako kalorični. Oni su često skriveni i tamo gde ih uopšte ne očekujemo: u hlebu, konzerviranoj hrani ili onoj u teglama, gotovim salatama s majonezom, sosevima, mnogo začinjenoj i brzoj hrani, a posebnu opasnost čine slatkiši u raznim bojama, primamljivi posebno deci. Za kraj nam ostaje čudotvorna stevija. Iako je prirodan preparat, svojim slatkim ukusom stevija takođe izaziva lučenje insulina, pad šećera i pojavu gladi. Svi veštački šećeri ne pružaju osećaj sitosti, jer ne sadrže kalorije, a kao krajnji efekat pojačavaju apetit.

Comments

comments

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *