Slava

Najveća prednost provincijalca koji studira u Beogradu!

Stvarno nije za pohvalu to što roditelje, prijatelje i u rodni kraj odem dva do tri puta godišnje.

Najiskrenije, ponekad me mrzi da se vozim busom tamo-ovamo da bih bio jedan dan kod mojih jer mi je autobuskog prevoza preko glave, a ponekad mi posao i obaveze u Bg-u skaču po toj istoj glavi bez namere da prestanu u bliskoj budućnosti, pa se odlazak do roditelja uvek izjalovi. Zato je jedan datum u godini obavezno zaokružen više puta crvenim markerom – slava. Kada smo kod srpske tradicije i hrane izgovori jednostavno ne prolaze.

Kada krene sezona zimskih slava zna se kojih 10 tipova ljudi se obavezno nalazi za stolom. Kako godine prolaze, tako se i menja odnos prema ovom prazniku i gostima. U detinjstvu i ranoj mladosti se raduješ slavi kao detence poklonu za Novu godinu, u tinejdzerskim danima svi odjednom počnu da te smaraju i nerviraju, u srednjim dvadesetim te je blam jer se suočavaš sa pitanjima – kad ćeš da se ženiš / udaš, jesi li završio fakultet, i onda dođu tridesete unutrašnji mir, ali i gosti koji su odustali da te gnjave životnim pitanjima jer vide da od tebe nema vajde. I onda možeš da uživaš u predjelu, a da ne bacaš vatrene lopte iz očiju koje su upućene komšnici sa druge strane stola. Još jedan odličan dodatak je kad ne živiš u svom rodnom gradu, pa dođeš iz Beograda – svi imaju neki odnos prema tebi kao da si doleteo sa Novog Zelanda.

Ono što pre nisam primećivao, sad mi je konačno zapalo za oko – lepote života kad odeš na slavu kod svojih.

1. Ja sam gost

Uloga kućepazitelja, zabavljača gostiju, konobara, perača sudova i nosača jakni je prošlost. Tvoje je da ti bude lepo jer si doputovao, sigurno si umoran i najbitnije je da si srećan. A ti, ako si smrad nećeš pomoći roditeljima. Mada, ponekad uopšte nije loše iskoristiti pogodnost da ne radiš ništa jer su roditelji odlučili da ne zovu celu familiju nego desetak ljudi jer su u godinama i zabole ih da spremaju klopu za 100 ljudi.

2. Nenadano ubacivanje novca u džepove

Vidite, teška su vremena. Svaki crvendać je iz raja izašao na sveti dan. Svi koji su zaposleni znaju kakva egzistencijalna kriza nastupi tamo oko 25 u mesecu. Kad vam neko kroz osmeh gurne hiljadarku uz namig i komentar: “Evo ti za piće”, znate da ste matori konj koga i dalje izdržava familija, ali vama je lepo jer znaju da živite u velikom gradu koji je “mnogo skup”.

3. Ofucao si se u tom Beogradu, najedi se dok si ovde

Gladan se u Beograd  sigurno nećeš vratiti. Štaviše, biće ti potreban ranisan i probiotik jer toliku količinu hrane natovariš u sebe samo jednom godišnje.

4. Odjednom su ti familija i komšiluk simpatični

Lažu svi koji kažu da bar jednom nisu poželeli da otmu pečenje i pobegnu u nepoznato da bi kaznili sve za stolom zbog glupih pitanja na koje ne žele da odgovore. Odjednom, tišina, muk. Vrlo se pažljivo postavljaju pitanja jer već ste u nekim godinama kad im nije prijatno da vam dodaju so na ranu i onda vi preuzimate ulogu ispitivača. Da mi je neko rekao da ću se raspitivati za tuđu decu pljunuo bih ga posred čela, ali tako je bilo.

5. Ponesi za usput

Kad ti majka spakuje hranu za Beograd – otpadne ti ruka, pobeliš dok se ne popneš na Zeleni venac, ali imaš taman toliko predjela i pečenja u torbi dok ti ne stigne plata.

E to je lepota studiranja u Beogradu provincijalca!

Comments

comments

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *