Jahta

MRAČNA STRANA RADA NA JAHTAMA MILIJARDERA Deluje kao posao iz snova, ali misteriozni NIZ SMRTI govori drugačije

Rad na superluksuznim jahtama nije nimalo glamurozan posao jer poslugu tretiraju kao savremeno roblje, čak im i oduzimaju pasoše.

Ako njegov šef kojim slučajem poželi nešto posebno da pojede, Dirk Cimerman, 35-godišnji kuvar na superjahti, seda u helikopter i kreće u potragu ne bi li ugodio bogatašu.

Kako sam kaže, mnogo puta je poleteo s jahte u potrazi za tikvicama u Omanu, tartufima u Argentini ili za paradajzom, koji, eto, raste baš na obližnjim ostrvcima u Pacifiku…

Šokirali biste se kad biste znali koliko novca mogu da spiskaju, ali dvosatni let helikopterom u potrazi za hranom uvek me obraduje – priča Cimerman dok sprema suši u profesionalno opremljenoj kuhinji 60 metara duge jahte “Sent Dejvid”, usidrene u Monaku.

I dok bogati postaju sve bogatiji – samo prošle godine pojavilo se 145 novih milijardera – raste i potražnja za novim superluksuznim jahtama, dužim od 24 metra, u ovom trenutku u brodogradilištima širom sveta gradi se više od 500.

Antib je nezvanični centar za regrutaciju posada

Neke od njih predviđene su za više od 100 članova posade i osoblja. Ova grana turizma zapošljava oko 37.000 ljudi, a mladi koji sebe vide u tom poslu školuju se na Univerzitetu Soltent u Sautemptonu. Svakog proleća desetine mladih Britanaca odlaze na usavršavanje u Antibu na Azurnoj obali, nezvanični centar za regrutaciju posada, gde mladi šetaju po dokovima u potrazi za dobrim poslom na superjahti.

I dok je jednima to posao iz snova, mnogi znaju da postoji i druga strana medalje. Nesreće, povrede, smrti sastavni su deo ovog posla jer rad na jednoj takvoj superjahti može da bude opasniji od rada na naftnoj platformi. Samo u poslednjih nekoliko godina trojica mladih članova posade poginuli su dok su služili svojim superbogatašima.

Takve superjahte obično bez prekida plove oko sveta i samo nakratko pristaju u neku marinu, a sve zato da ne bi morali nigde da se prijave i plate porez. Zato i posade ne mogu da imaju istu pravnu zaštitu kao oni koji rade na kopnu.

Porodice se žale da u slučaju nesreće ili smrti nemaju koga da tuže i da nikad nisu dobile ni saučešće, a kamoli pomoć u slučaju pogibije njihovih najmilijih, kao i da se nikad niko od bogatih vlasnika jahti nije pojavio na sahrani.

Majkl Henlon imao je 22 godine kad je u martu 2013. dobio posao iz snova – da bude instruktor vodenih sportova na jahti “Fejt”, dugoj 62 metra, čiji je vlasnik kanadski modni milijarder Lorens Strol. Pogodio se za 3.500 dolara. Bio je mrtav ni mesec dana kasnije, pre nego što mu je legla prva plata.

Taman je odradio dve smene, radeći dan i noć, i otišao s društvom u kafić u Antibu da proslavi što je prvi put u životu preplovio Atlantik. Vratio se na jahtu mrtav umoran, a pošto se jahta noću zaključava, pokušao je da uđe preko izlaza za slučaj opasnosti. Pao je s gornje palube, udario glavom u mol i potonuo. Tek sutradan su pronašli njegovo telo.

Džejkob Nikol iz Kornvola umro je 2017. Imao je samo 24 godine. Prethodne dve godine proveo je u bolnici s teškom povredom mozga zadobijenom kad je pao sa superjahte “Kibo” dok ju je čistio dok je bila privezana u Palma de Majorki. Džejkob je bio treći pomoćni inženjer i kobnog dana bio je vezan bezbednosnim konopcima dok je prao jahtu – što uopšte i nije bio njegov posao. Pao je i razbio glavu. Ruski multimilijarder Aleksander Mamut, vlasnik te 90 metara duge jahte, tada nije bio na brodu. Džejkob je, posle deset dana u komi u bolnici u Palma de Majorki, prebačen u rodni grad, gde je u bolnici i umro.

Robin Blek dobio je 2010. poziv od kapetana 15.000.000 funti vredne superluksuzne jedrilice “Buraska” da bude oficir zadužen za putnike i opremu. Upravo tad se održavao jahting šou u čuvenoj luci Herkules u Monaku. Kako je kapetan kasnije ispričao ocu, Robina nisu videli 24 sata, zapravo od trenutka kad se tender – brod kojim goste s jahte prevoze do obale, a kojim je upravljao Robin – sudario s drugim čamcem. Kapetan je uplakanoj porodici rekao da ne brinu, da će Robinove lične stvari ostaviti policiji u Monaku, da će baciti cveće u more – i onda je isplovio.

Ne mogu da verujem da je jahta isplovila pre no što su pronašli telo mog sina i pre no što smo mi doputovali u Monako. Ne mogu da verujem da u takvoj tragediji oni jednostavno dižu sidro i odlaze, a rodbinu ostavljaju da se sami bave s papirima, policijom i svim drugim – priča Robinova majka.

Porodica i ne zna čija je “Buraska”. Uglavnom, s jahte nisu tražili ni da ronioci pronađu Robinovo telo, već ih je angažovao porodični prijatelj. Ipak, telo nisu našli jer Robin nije imao prsluk za spasavanje. Nije imao ni životno osiguranje.

Dodatni problem sa superjahtama je to što je, kad nešto pođe naopako, prosto nemoguće saznati i razumeti čije zakone treba poštovati. Brodovi često plove u međunarodnim vodama, obično su registrovani u ofšor kompanijama u zemljama kao što su Panama ili Devičanska ostrva, menadžment pripada kompaniji kojoj se ne zna vlasnik, a da sve bude gore, brod može da bude registrovan u nekoj trećoj zemlji i da plovi pod njenom zastavom iako tamo nije stacionirana. Tako je i “Buraska” u trenutku Robinove smrti bila registrovana u Sent Vinsentu na Karibima, Britanija nije tražila istragu, a lokalne vlasti su događaj proglasile nesrećnim slučajem.

Život na brodu je fenomenalan za vlasnike jer dobijaju uslugu sa sedam zvezdica. Ali za oficire i posadu to je sasvim druga priča – kaže Deni Makgauan, strateški organizator u udruženju pomoraca “Nautilus Internešenel”.

Potegao je iz Londona na šou u Monako da bi upozorio na pogibije mladih radnika i na opasnosti ovog posla, koji mnogi mladi smatraju vrhuncem glamura. On je zastupao 42-članu posadu sa 67 metara duge jahte indijskog indijskog multimilijardera Vidžaja Malje, koji mesecima nije platio posadu i duguje im oko milion dolara. Makgauen je uspeo da slučaj dovede do suda, a jahta je zaplenjena ma Malti.

Vidžaj Malja

Malja, inače suvlasnik indijskog tima Formule 1, uhapšen je u Londonu prošle godine zbog optužbi da je Formulu finansirao opranim novcem, pa ga i vlasti kod kuće traže da bi mu sudile. On živi u vili u Hertfordširu, a njegova jahta, na kojoj postoji i bioskop sa 15 sedišta, ali i klavir Eltona Džona, ostala je u Malti sa sve posadom.

Posade rade svaki dan bez predaha, neretko od jutra do mraka, pa i duže. Ne samo da ginu, nego doživljavaju razne fizičke povrede, da ne pričamo o povredama radnog prava. Posadi se pri ulasku u brod oduzimaju pasoši, a lete s posla za najmanju grešku. Vlasnici jahti smatraju ih potrošnom radnom snagu. Nisam ja ovde da se borim protiv multimilijardera, nego da zajedno unapredimo ovaj posao – ispričao je Makgauen za Gardijan.

Comments

comments

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *