Lepa Brena

Lepa Brena: Za velike stvari treba imati petlju, ali i mozga

Lepu Brenu (57), koja se nedavno vratila sa uspešne turneje u Americi i Kanadi, kod kuće su sačekale pripreme za svadbu decenije, kako su već proglasili skorašnje venčanje Filipa Živojinovića sa Aleksandrom Prijović, ali i priče da njen suprug Slobodan-Boba Živojinović ima problema sa srcem zbog viška kilograma.

Uz komentar da je takva govorkanja prošla pre “sto godina”, pevačica potvrđuje da poslovni ljudi usled komplikovanih životnih situacija posežu za hranom, alkoholom i cigaretama, koje smatra porocima. Ističe da to niko nikome ne može da zabrani, kao i da nije jednostavno nekome sugerisati kako će da smrša i promeni način ishrane.

Pošto nikad nije volela da joj se roditelji ili bilo ko drugi previše mešaju u privatni život, to je model koji i ona primenjuje kad je reč o njenim sinovima Stefanu i Viktoru, kao i Filipu i budućoj snahi Aleksandri. Živi za trenutak kad će oni pronaći svoj put i nada se da će što duže biti uz njih da im pomogne u kovanju planova, naravno ukoliko pomoć zatraže.

Iza vas je višenedeljna turneja po Americi i Kanadi. Jeste li zadovoljni, po čemu ćete je pamtiti?

– Nastupala sam sa celim mojim bendom u čitavoj Americi i imali smo veliki koncert u Torontu, u Kanadi, u jednom od najpoznatijih klubova, “Rebel klubu”. U Americi smo uglavnom radili istočnu obalu i fascinantno mi je bilo okupljanje publike koja je davno otišla iz Jugoslavije, njihove jedine domovine. Osetila sam njihovu nostalgiju. Mi pevači uvek pokušavamo da uspostavimo s njima kontakt i ublažimo im tu tugu, jer preko naše muzike imaju vezu sa ovim prostorima ovde. Međutim, došle su i nove generacije rođene tamo, koje nemaju tako emotivnu vezu sa svojim i korenima svojih roditelja. Oni žive u tehnološki visokorazvijenom sistemu i nemaju tu vrstu nostalgije, pa njima treba ponuditi lepo i interesantno veče, jer vole muziku koja sadrži njima prepoznatljive elemente. Današnji način života je veoma surov i brz, ne samo kod nas već i globalno, tako da “kom opanci, kom obojci”. Neko opstane, neko ne, neko ide dalje, a neko ostane zapečaćen u prostoru YU vremena.

U kom gradu ste imali najemotivniji nastup?

– Želim da naglasim da su svi koncerti bili veoma emotivni za mene, još od onih prvih, a u Americi sam počela da radim 1984. Sećam se vrlo jasno svih nastupa po Kanadi i Americi, a kada sada pravim paralelu između tog perioda i ovog danas, činjenica je da se publici mnogo više dajem nego pre. Ili ih osećam drugačije, jer sam danas neuporedivo emotivnija nego što sam to bila kada sam imala 24 godine.

Na ovoj turneji s vama je pevao i Stefan. Hoće li to ubuduće biti praksa i kakav je osećaj kad se sa sinom nađete na sceni? Šta vam sve prolazi kroz glavu?

– Stefan ide sa mnom samo tamo gde nas zajedno traže organizatori, inače radi potpuno samostalno, ima svoj bend. Naravno da mi je izuzetno drago što je sada bio sa mnom. Možda je za mene najemotivniji trenutak bio kad je prvi put otišao sa svojim bendom i nastupio, ali smatram da svako dete treba pustiti da ide svojim putem. Tu sam ako mu treba bilo kakva pomoć, a usponi i padovi su sastavni deo života. On to i sam vrlo dobro zna, i svestan je da mora da se izbori za svoju publiku. Veoma sam opuštena što se tiče njega, jer sam naučila da život ne treba da živimo u grču. Za velike stvari treba imati petlju, ali i mozga. Posle toga vam dolaze hrabrost i snaga. Jednom kad savladate prepreku, shvatite da one i postoje da bismo ih prevazilazili. Ako ne prvi put, postoje drugi i treći. Nemam nikakve strahove vezane za Stefana jer razgovaramo svakodnevno i o dobrim i o lošim stvarima. On je momak koji je spreman da se uhvati u koštac sa svojim izborom.

Comments

comments

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *