Lepa Brena

Lepa Brena je imala TEŽAK ŽIVOT: Mesecima sam bila samo na HLEBU i JOGURTU, bilo me je sramota da kažem da NEMAM da JEDEM

Folk zvezda kaže da medicinu nije upisala zato što roditelji nisu imali novca da joj plate školovanje, a da je slavila dan kada je mogla da kupi paštetu ili maslac. Na naftu se grejala da bi uštedela.

Pevačica Lepa Brena, koja iza sebe ima bogatu karijeru, višedecenijski brak i dva sina kaže da postoje boli koji ne prolaze i da je život nije mazio. Nakon što je proslavila 35 godina postojanja na muzičkoj sceni, o njoj je snimljen dokumantarni film čija dva dela su prikazana na TV Prvoj, a koji su oduševili njene fanove.

Brena koja je danas gazdarica “Granda” i pevačica za čije nastupe se plaća više, priznaje za “Blic” da je bilo dana kada je loše živela.

– Kada sam 1979. godine završila srednju školu, želela sam da upišem medicinu. Međutim, moj otac nije imao dovoljno sredstava, jer je plata bila prilično mala, a školovati troje dece nije bilo lako. Upisala sam turizam na Prirodno-matematičkom fakultetu i tada sam položila prijemni. Imala sam toliko malo novca, tek da platim stan i onda sam štedela na hrani. Za grejanje sam kupovala naftu, a dešavalo se da mesecima jedem hleb i jogurt. I ništa više. Eventualno neka pašteta i margarin. Nekako sam izdržavala i bilo me je sramota da kažem da prosto ne jedem – priznaje pevačica.

Brena kaže da je bila tako vaspitana da nije čak ni od bliskih ljudi tražila da joj pomognu:

– Najgora stvar je bilo kada me pozove drugarica Olivera, koja je stjuardesa, na ručak. Pre odlaska kod nje se najedem hleba kako se kod nje ne bih prejela. A onda kada dođem kod nje kažem da nisam gladna, a zapravo mesecima nisam imala pravi obrok. Mama nas je tako vaspitala, nije dala da odemo kod nekoga i da se tamo najedemo, možemo da uzmemo malo, kolača nikada ne smemo da uzimamo puno i ni slučajno da tražimo više.

Njen život nije obeležila samo nemaština, već i bol koji godinam ne jenjava.

– Postoji nekoliko događaja u mom životu koji još uvek bole ma koliko godina prošlo od tada. Najgora stvar koja mi se desila je otmica deteta. Danas o tome pričam bez suza i plača, a to je pored smrti mojih roditelja jedna otvorena rana na srcu koja boli istim intenzitetom godinama. Odlazak menadžera Rake Đokića i raspad Jugoslavije su takođe za mene neprežaljeni gubici – kaže Brena, i dodaje.

– U karijeri nije bilo stvari koje su me bolele jer i sve loše što mi se dogodilo na kraju je za mene bilo dobro. Na primer to što nisam pobedila na pesmi Beovizije u Prištini sa pesmom “Miki, Mićo”, ili na istom takmičenju u Novom Sadu sa numerom “Sitnije, Cile, sitnije”. Svima onima koji se plaše poraza to ne bi bile lekcije. Bilo da ste pali na ispitu, dobili keca u školi, moramo da naučimo da kada padnemo moramo i da se dignemo. Život nije satkan od toga da je sve predivno i da idemo jednom mirnom amplitudom – kaže Brena, i objašnjava da je ona radoholik.

– Uvek sam imala fenomenalan posao i sve da se nisam bavila pevanjem, šta god drugo da sam radila, radila bih jako dobro. Kada je neko radoholik i vredan, on mora da uspe. Međutim, dogodila se velika inflacija koja je 1990. godina masakrirala celu privredu u Jugoslaviji, pa se desio rat, raspala se država. Nije samo kod nas to tlo bilo trusno, ta ekonomska strujanja koja se dešavaju. Nekako mlade ljude moramo da naučimo da je život turbulentan i da prosto moraš da budeš pametan, vredan i snalažljiv.

Pre Bobe nije bilo mnogo muškaraca u mom životu

Pevačica priznaje da je njen društveni ali i ljubavni život pre nego što je upoznala supruga Slobodana Živojinovića Bobu bio prilično prazan.

– Moj emotivni život je bio vrlo interesantan jer smo radili dva koncerta dnevno i tako petnaest dana. Kada dođemo negde na koncert i ako vidim nekog muškarca na prozoru da mi je sladak, kada izađem na scenu njega nema. Da li su ga sklanjali ili su mu navlačili vreću na glavu ovi moji iz “Sletkog greha”, to ne znam. Nisam imala vremena za zaljubljivanje, a i ko bi hteo da se zabavlja sa ženom koja radi petnaest dana, po dva koncerta. Niko. Sa mnom je to bila nemoguća misija. Skoro da pre Bobe nisam imala muškaraca. Taj deo mog života ostao je nepopunjen. Nisam imala ljubavni život kao neke druge devojke koje su vodile normalan život.

Comments

comments

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *