Kad treba da se razvedete

Kada treba da dignete ruke od braka i kažete: RAZVEŠĆU SE? Pitali smo psihoterapeuta i i njen odgovor je radikalan!

Ima istine u onome da su brakovi ranije duže trajali ma koliko supružnici u njemu bili nesrećni. Danas žene više ne osećaju da moraju da istrajavaju u braku ako nisu srećne i ne pristaju na šačicu bliskosti ili samo povremeno ukazano poštovanje. Razvod nije više bauk, a biti pedeset godina u braku više nije za ponos ako brak nije bio lep.

– To što se danas žene osećaju usamljeno u braku, može da bude pokazatelj zdrave pobune – kaže Željka Kurjački, psihoterapeut, i dodaje da nije svaki brak vredno spasavati.

Prijatelji i rodbina, a i većina bračnih terapeuta, nekako po pravilu pokušavaju da pomognu da se brak spase pošto-poto. Ako niko nikoga ne tuče, ako niko ne vara, ako su „samo“ nesrećni zajedno, uglavnom će dobijati savete da se više potrude, ali ne i savete da odu.

Kažu: „Lako je razići se, hajde da pokušamo da spasemo šta se može“. Nije uopšte lako razići se.

– Nažalost, većina ljudi se oseća zarobljeno, ne vide odlazak kao rešenje, biraju liniju manjeg otpora i ostaju u nesrećnom braku doveka, nadajući se da će se jednom nešto promeniti. Time sebi uskraćuju priliku da u životu budu srećni, sami ili s nekim drugim – kaže naša sagovornica.

Gde ima straha, nema ljubavi

Ako u braku nisu srećne i ispunjene, žene se često zatrpavaju kućnim ili poslovnim obavezama ne bi li pobegle od svoje „nesreće“.

– To nije nikakvo rešenje, naravno, ali mi toga nismo ni svesni dok ne prođe neko vreme, kada shvatimo da smo, bežeći u posao, zapravo bežali od kuće. Kada u jednom delu svog života osećamo da ništa nije pod našom kontrolom, da smo nemoćni da nešto promenimo, mi se usmeravamo na onaj deo gde osećamo da imamo kontrolu. Na primer, mnoge žene, kada su usamljene, postaju preterano brižne majke ili preterano uredne domaćice.

Ne mirite se sa usamljenošću

Često, mada to ne mora da bude pravilo, usamljenost i nezadovoljstvo vode ka preljubi.

– To zavisi od toga koliki je naš prag tolerancije na „nesrećnost“. Ako ne očekujemo mnogo od života, nećemo se buniti preljubom. Ponekad ljudi preljubom žele da se osvete, da vrate svoje samopouzdanje tako što će vratiti „milo za drago“, ponekad da se „trgnu“, da urade bilo šta, makar i nešto loše, samo da se sadašnja situacija pomeri s mrtve tačke – kaže Željka Kurjački.

Ako ne očekujemo mnogo od života, nećemo ni ostavljati svog partnera. Uveravaćemo sebe da nije toliko loše, da je moglo biti gore.

– Što duže ostajemo u nekoj lošoj, ali ne previše lošoj situaciji, sve se više navikavamo na nju. Srodili smo se sa svojom usamljenošću i ne sećamo se više tako jasno one dobre stare sebe odranije, pa nam ta stara „ja“ i ne nedostaje.

Ako to oboje želite, povratićete bliskost

Ako verujemo da naš brak zaista jeste vredan, da se iskreno volimo, tada treba da se borimo za njega, glasno, bez kompromisa, onda rešenje sigurno postoji.

– Tražite da razgovarate, kažite da nećete više ovako i to i mislite, zahtevajte iskrenost, bez odlaganja i samoobmanjivanja. Nemojte pristajati na neuverljiva objašnjenja i razloge. Učite se međusobno da razgovarate otvoreno. Ali dobro razmislite i postavite sebi neki rok dokle je vredno pokušavati. Dajte sve od sebe dok taj rok ne istekne. Ali kada istekne, ako se ništa suštinski nije promenilo, idite.

Kada treba da se zabrinete

* Kad ne žurite kući da s njim podelite ono loše ili dobro što vam se dešava jer znate da vas on neće utešiti, a radost bi mogao da vam pokvari.
* Kad se ne radujete vremenu koje ćete provesti s njim.
* Kad strahujete od onog svakodnevnog, usputnog, niskofrekventnog omalovažavanja, ruganja ili ignorisanja.
* Kad znate da se iza svakodnevnih malih svađa oko neopranih sudova ili neprošetanog psa krije nepostojanje ljubavi i neuvažavanje.
* Kad pomislite kako, kad biste se sada, takvi kakvi ste, sreli, nikad ne biste izabrali jedno drugo za svog bračnog druga.

Comments

comments

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *