HIT! EVO ŠTA SE SVE ŠALJE ZEMLJACIMA U INOSTRANSTVO: Čvarci putovali do Meksika, sveta vodica do Amerike, a tek zubna proteza…

Pakete najrazličitije sadržine Beograđani gotovo svakodnevno šalju svojim bližnjima u inostranstvo. Već je dobro poznata stvar da iz dijaspore u domovinu najčešće stiže novac, ali istom putanjom u suprotnom pravcu, na krilima ili točkovima, najčešće stiže sarma, kajmak, čvarci, po neka flaša rakije ili svete vodice, ali i zubne proteze i šoferšajbne…

Iako slanje u druge države podrazumeva određena pravila koja, osim zemlje u koju se šalje, diktiraju i avio-kompanije i prevoznici, čini se da naše ljude ne može ništa sprečiti da litar rakije ili kilogram ajvara stigne “u tuđinu” po svaku cenu.

Zna se da mnoge zemlje Evropske unije, kao i preko okeana, ne prihvataju hranu i piće bez originalnog pakovanja ili deklaracije, ali ipak izgleda da postoje “izuzeci”.

“Mama mi je poslala flašu rakije, flašu svete vodice, martinke koje mi je kupila za položen ispit iz romantizma i posteljinu sa pčelicama koju sam volela kad sam bila mala. Sve to je u Ameriku donela drugaricina mama, naravno avionom i nije bilo nikakvih problema”, kaže Maja R, studentkinja iz Beograda koja je tamo otišla radi usavršavanja.

Čvarci putovali do Meksika

Na listi stvari koje je zabranjeno slati u drugu državu su svakako i bilo kakvi lekovi bez recepta, međutim Zorana Manić, studentkinja iz Beograda koja školovanje završava u Seulu, kaže da su joj roditelji slali nekoliko puta pakete u okviru kojih su bile i zabranjene stvari.

“Uglavnom je to neka kozmetika, koja je ovde suviše skupa, ili neke prirodne kreme i čajevi koje sam koristila u Srbiji. Osim toga, stizala je još i kafa i nešto od vitamina i lekova, mada znam da je to zabranjeno”, kaže Zorana.

Čvarci, kajmak i zlatarski sir završavali su čak u dalekom Meksiku.

“Moj prijatelj se oženio Meksikankom. Prvi put kada je posetila Srbiju oduševila se čvarcima i kajmakom. Posle smo za nju svakih mesec-dva morali da organizujemo specijalne “srpske pakete”, kaže Beograđanin Marko M.

Zubna proteza čak do Nemačke

Vozač autobusa koji radi na turi za Nemačku kaže da je učestala pojava da ljudi putem drumskog prevoza šalju pakete u inostranstvo jer su u poštama veće kontrole, a i bude daleko skuplje. Isti je slučaj sa novcem.

“Imao sam slučaj jedne starije gospođe koja je želela da joj iz Nemačke u Beograd donesem zubnu protezu jer je stomatolog gore baš skup, a njoj je trebala popravka”, kaže vozač koji je želeo da ostane anoniman.

On još dodaje da je bilo slučajeva da se prevoze delovi za automobile kao što u šoferšajbne i akumulatori, ali i kante sa kupusom.

“Ljudi stalno šalju novac, mada nisu to neke velike pare. Jednom sam nosio šerpu sa sarmama koje su još bile vruće, maltene su se krčkale, a jedan čovek mi je tražio da povezem dva šteneta jazavičara. Naravno, odbio sam”, priseća se on, dodajući da je sad period kada se najčešće šalje kiseo kupus.

Ne postoji zvanični cenovnik, ali…

Imajući u vidu da su ovakve radnje kažnjive zakonom, ne postoji ustaljen cenovnik za usluge transporta. Međutim, svima je dobro poznato da se vozači čašćavaju.

“Istina je da nas ljudi čašćavaju, i ja ne vidim ništa loše u tome. Nisam nikada određivao cenu, mnogo puta sam vozio i za džabe, ali znam da kolege iz jedne firme bez deset evra neće ni da pričaju”, kaže on.

Comments

comments

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *