Bolnica

Doktor opisao najgoru smenu u karijeri – i teško je čitati do kraja

Ako ste nekada pomislili da je vaš posao težak, možda je najbolje da pre toga pročitate ispovest jednog lekara, nakon samo jedne odrađene smene.

Korisnik online foruma Abhishark nedavno je podelio priču “Najgora smena mog života”, a u razgovoru za Bored Pandu kaže da nije očekivao da će izazvati takve rakcije.

“Pisanje mi je oduvek bilo strast, ali uz posao je bilo teško nastaviti ga”, rekao je i dodao da, kad je reč o lekarskom pozivu, najbolji deo su ljudi koje upoznaje.

Ovo je njegova priča. Ne zaboravite, u pitanju je jedna smena:

1. Moj prvi pacijent bio je Bak, čovek u sedamdesetim, dijabetičar koji se ne želi da se menja. Bio je krupan čovek kojem nije bilo drago tuširanje do te mere da je imao bujni mikrosastav na koži (nemojte to guglati). Obično ne osuđujem pacijente, ali njegov smrad je bio tako jak da je medicinska sestra odbila da ga podigne i očisti iscedak.

Kao da se u naborima kože skrivao sloj zla koji je pokrio zemlju. Bak je voleo sebe i svoj život pa je bio ponosan na svoj nedostatak osnovnih higijenskih navika, čak se šalio da smrad koristi kako bi izbegao poslove koje mu utrpavaju žena i ćerke.

Dok sam bio začuđen njegovim priznanjem da je imao seksualne odnose i razmnožavao se, pokazao mi je pravi razlog zašto je tu. Pomerio je ćebe, a moje oči su prešle s njegove normalne debele desne noge na levu, osušenu i crnu. Iako mu je noga bila zamotana, bilo je očigledno da pati od gangrene od kolena naniže.

Prisetio se da je osetio bolove u stopalu pre dva meseca, a kako je vreme prolazilo, bol je iščezao. Došao je u bolnicu samo zato što ga je žena naterala. Dok sam skidao zavoj da mu pogledam stopalo, mali prst je jednostavno otpao. Samo tako, otpao. Podigao sam ga i držao u vazduhu, gledali smo ga u tišini.

Većina muškaraca bi se prestravila i plakala, ali ne i Bak. On je uzeo drugi prst i poput deteta ga otrgnuo, a onda počeo da se smeje. I ja sam se smejao, dok sam vrištao iznutra. Kad zanemarite smrad, Bak je bio prilično dobar čovek. Dijabetes je hronična bolest u njegovoj porodici. Rekao sam mu da je noga prestala da ga boli jer je mrtva.

Popričali smo o amputaciji i dogovorili da ujutro razgovara s hirurgom. Kad je prestao sa zezanjem, zamolio me da kažem njegovoj ženi, jer je sebe krivio što se doveo u takvo stanje. Uverio sam ga da niko nije kriv i nazvao njegovu porodicu. Stvarno postoje. Dragi ljudi.

2. Kad pacijenti dođu u bolnicu, boje se. Nepoznata okolina, nepoznati ljudi, analize i nepoznati lekovi. I na kraju će morati da plate to vrhunsko iskustvo. Kad su ljudi bezobrazni, shvatam ih. Loše vesti i bolest su prilično usrana stvar. Sad kad sam to rekao, bila je jedna pacijentkinja koju ću nazvati Sotona, jer time štitim njenu privatnost i najbolje je opisujem.

Imao sam nesreću da sam morao da brinem o Sotoni tri meseca. Neću ići u detalje, s njom je sve medicinski bilo u redu, a verbalno i fizički je zlostavljala zaposlene u bolnici kad nije bilo po njenom. Dobila je privatnu sobu jer je cimeri nisu podnosili.

Ja, optimističan kakav jesam, mislio sam da je, kad završim s njom, više nikad neću videti. Ali sam se zajebao. Ispostavilo se da nije otišla iz bolnice. Nazvala me medicinska sestra i rekla da Sotona želi da razgovara sa mnom. Rekao sam da imam posla i da ću doći čim budem imao vremena, osim ako ne umire.

Nakon trećeg poziva bilo mi je jasno da treba paziti da sestra ne počini samoubistvo pa sam došao. Sotona je bila poznata po tome da ume da rasplače stažiste i sestre, poznata je po trikovima i žaljenju na celu medicinsku istoriju. Slabiji su popuštali pred tim i davali joj šta želi, a te večeri je želela Dilaudid, neželjenog rođaka morfijuma koji je proteran jer je ubijao male životinje. Dok je drobila, glas joj je postajao sve viši, ali mene nije dirala.

Setite se, već sam imao posla s njom. Prvi put me pitala, odbio sam pa se pozivala na moju humanost. Kad sam drugi put odbio, prebacila se u svoju pravu formu i doslovno režala. Podsetilo me to na scenu iz Gospodara prstenova. Potom je bacala prljave tacne i posuđe na mene. Izašao sam iz njene sobe i rekao sestri da pozove obezbeđenje. Nisam ni slutio da ću opet doći pre zore.

3. Medicinske sestre su životna sila bolnice. One mogu da poprave i pokvare vaš boravak, dok stažisti mogu da vam poprave ili pokvare godinu. Dopustite da naglasim da je većina sestara s kojima sam radio odlična i da bih im poverio članove svoje porodice, ali postoje loši lekari kao što postoje i loše sestre. Sestre su danas dobro zaštićene, ponajviše zbog lošeg tretmana koji su doživljavale u prošlosti, i ja podržavam reforme koje su se dogodile.

Međutim, zaštita je sad takva da se štite sestre i kad naprave grešku. Svaki oblik kritike shvataju kao napad, a ne kao pokušaj poboljšanja ili edukacije. Na kraju dana, lakše je pretrpeti zbog pacijenta. Kažem to jer postoje sestre koje me zovu zbog beznačajnih stvari. Razumem ako me zoveš zbog lekova ili te nešto brine, ali jedna me sestra celu smenu zvala zato što su nekom radila creva ili mu je srce usporilo zato što spava.

Čak ga je budila da mi javi da mu je sad puls normalan, ali želi nešto za spavanje jer je sad budan. Najgore je bilo kad mi je javila da je neto imao noćnu moru, ali sad je zaspao. Kad sam je pitao zašto mi to javlja, nije znala.

4. Tada sam dobio još dva pacijenta. Prva je bila draga gospođa koja je imala cirozu jetre uzrokovanu hepatitisom C, toliko tešku da bi joj se želudac napunio tečnošću zbog čega je teško disala. Kad sam ušao, izgledala je poput oktomame, samo manje odvratno. Brzo sam krenuo s paracentezom (ugura se duga cev s debelim krajem, tečnost izlazi kroz nju).

Izvukao sam 11 litara tečnosti iz njenog trbuha, a nakon toga ona je zaspala prvi put posle dugo vremena. Drugi pacijent je bio sredovečni muškarac koji je takođe teško disao. Proverio sam kartone i video da je bio u bolnici pre dve nedelje, pa dve pre toga, pa dve pre… To mi je bio znak upozorenja.

Osnovna dijagnoza bilo je kongestivno zatajenje srca, što znači da vam je srce slabo i ne može intenzivno da pumpa krv zbog čega se ona gomila u drugim organima. Svake dve nedelje bi došao po lekove, a onda se vratio nakon istog perioda jer nije mogao da bude na dijeti bez soli. Ovog puta se najeo ineske hrane pa ostao bez vazduha tokom seksa sa suprugom.

Dok je nabrajao poze u kojima su bili pre dolaska na hitnu, razmišljao sam o tome da se zadavim stetoskopom. Dao sam mu lekove, a nakon sat vremena izbacio je litru i po mokraće i osećao se bolje. Po odlasku je pitao sestru mogu li sledeći put u bolnici da mu daju normalnu hranu jer mu ova bez soli nije ukusna. Već sam video da će se vratiti za dve nedelje.

5. Nakon što sam otišao do aparata s grickalicama i završio s još jednim pacijentom, stvari su se smirivale. Napolju je svitalo i približavao se kraj ovim sranjima. Dok sam prolazio hodnikom, čuo sam da neko zove obezbeđenje na mom spratu.

Znao sam odmah ko je to i uzdahnuo dok sam krenuo prema tamo. Sigurno je to bila Sotona, a ono što radi sigurno je bilo jako podlo. Saznao sam da je napala sestru, a sestra je pozvala šerifa jer naše obezbeđenje čine bivši učitelji fizičkog i bivši sportisti sa smrskanim kolenima. Predlažem da tu sestru prozovemo sveticom, jer i nakon toga što joj je Sotona napravila, nije želela da je tuži.

Iako nisam bio tamo u vreme incidenta, morao sam da razgovaram s policijom. Došao je moj nadređeni da proveri kako sam, i bilo mi je drago što neko brine o meni, a onda sam shvatio da ga je samo zanimalo jesam li dovoljno dobro da uzmem još jednog pacijenta pre kraja smene.

Comments

comments

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *