Brak bez seksa

Brak bez seksa: Moj suprug i ja nikada nismo bili srećniji

Kada je Kler upoznala svog sadašnjeg supruga, njihov seksualni život bio je odličan. Ipak, u poslednjih nekoliko godina, njih dvoje nisu imali seks. Ona govori o svom braku bez seksa, ali i tome kako njih dvoje nikada nisu bili srećniji…

Kada u mislima vraćam vreme unazad, setim se koliko je tada Džonu i meni seks bio važan. Teško mi je i da poverujem da smo to bili mi.

U istom trenutku kada smo se upoznali na poslu, među nama se rodila strast. Oduvek se šalim kako sam momentalno spazila kakva zgodna pozadina se krije ispod tih farmerki, čak i pre nego što sam ga pogledala u oči. Tokom prvih deset godina koje smo proveli zajedno, imali smo veoma aktivan i kreativan seksualni život, što nas je, na neki način, zbližilo.

Osamnaest godina kasnije, sa ponosom mogu da kažem da je Džon i ja imamo srećan i snažan brak. Naravno, našlo se i par prepreka na putu (moja postporođajna depresija i Džonova kriza srednjih godina), ali smo ih uspešno prevazišli i ostali posvećeni jedno drugome.

Međutim, seks nismo imali od 2008. godine, iako spavamo u istom krevetu u Jorkširu u Engleskoj. I dalje se ljubimo, mazimo i uživamo u tome da dodirujemo jedno drugo, ali sedam godina nismo vodili ljubav.

Dakle, šta nije u redu? Da li je sada, kada imam 53 godine, seks postao prošlost? Da li me moj suprug više ne želi u fizičkom smilsu?

Istina je da moj muž i ja nikada nismo bili srećniji. Ni jedno ni drugo ne gledamo na naše slabljenje libida kao na odbijanje.

Seks više nije deo ljubavi koju osećamo jedno prema drugom; seks jednostavno nije u temelju našeg današnjeg odnosa i, što je najvažnije, nas dvoje se osećamo isto po ovom pitanju.

Recimo da smo prevazišli seks. BIla bih zabrinuta za svoj brak da su iščezle nežnost i ljubav. Ali nisu, jer uvek iskreno govorimo o svojim osećanjima.

U mom slučaju, potreba za seksom se gubila kako se bližila menopauza, što je i tipičan slučaj kod većine žena. Jednostavno, nisam imala želju za seksom.

Rekla sam Džonu kako se osećam i naišla sam na njegovo razumevanje. Upravo je bio dobio otkaz i upao u fazu preispitivanja, traženja sebe, tako da ni on nije preterano mnogo vremena trošio na razmišljanje o seksu.

Mislila sam da će se moj libido vratiti nakon menopauze, ali nije. Jedna večeri sam upitala Džona: šta ako se nikada ne vrati?

“Time ne treba da se oterećuješ,” odgovorio je. “Mi smo u pedesetim godinama, zdravi smo i pravi smo, volimo jedno drugo i smatram da ne treba da se oterećujemo time da li vodimo ljubav ili ne, kada već oboje nemamo potrebu za tim.”

Njegove reči delovale su ohrabrujuće, ali i logično. Imali smo sreće što smo oboje na istoj strani i želimo da svoj brak podignemo na drugačiji nivo.

Uvek sam bila sigurna u svoj brak sa Džonom. Imali smo sreće da smo uvek imali otovoren odnos, ali i što smo imali zajednička interesovanja.

Nekada smo vodili ljubav do zore. Danas radije odemo na ručak ili u šetnju, otputujemo u Pariz ili Budimpeštu na par dana.

Oboje uživamo u kuvanju, sređivanju naše kuće, vožnji automobilom, i rado provodimo vreme sa našim sinom Aleksom koji ima sedamnaest godina.

Mi imamo planove i želje koje ne može da ispuni seks. Ipak, neophodno nam je da budemo bliski, da delimo postelju, da se mazimo na kauču dok gledamo filmove, i da se držimo za ruke tokom šetnje.

Svesna sam da će pojedinci osuđivati naš izbor. Pretpostavljaće da nešto nije u redu, da nešto fali, da je brak bez seksa neprirodan.

Ali, mi se sada tako osećamo. Znam da Džon poštuje naš brak, i da nikada ne bi ugrozio ovo što nas dvoje imamo.

Comments

comments

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *