Trst

Bio jednom jedan Trst: Sećate li se jednog od NAJOMILJENIJIH GRADOVA Jugoslovena?

Kako su kapitalizam i šareni izlozi sa zapada već duže vreme prisutni kod nas, izgubila se i potreba za odlascima u Trst, koji je u kolektivnoj memoriji ostao jedino i upamćen kao grad isključivo “izgrađen” za šoping.

Verovatno je vrlo teško naći porodicu u kojoj vam neko od ukućana bar jednom nije ispričao kako se nekad u šoping išlo u Trst. Iz današnje perspektive i vremena u kojem nam je sve dostupno (ok, sve možemo kupiti, ali novca nikad dosta), priče o odlasku preko granice kako bi kupili najobičnije farmerke i zgodne italijanske stvari, čine se poput nekakve fikcije, ali nekad se u grad koji se nalazio tek nekoliko kilometara od jugoslavenske granice redovno išlo i opremalo stvarima kojih u bivšoj državi nije bilo.

,Kako sam se našao u blizini Rijeke, palo mi je na pamet da odem na jednodnevni izlet u Trst i da proverim kakav je to zapravo grad. Ono što sam znao jeste to da je reč prvenstveno o lučkom gradu, koji sigurno nećete naći na listi destinacija koje morate da posetite, ali kao zakleti italofil bio sam uveren da ću i ovde naći dovoljno lepih stvari. Naravno, tako je na kraju, i bilo.

Od Rijeke do Trsta preko graničnog prelaza Pasjak i puta kroz Sloveniju (reč je o običnom putu, tako da vam ne treba vinjeta) potrebno vam je oko sat vremena. Grad se smestio u Tršćanskom zalivu na severu Jadrana, a danas u njemu živi oko 200 hiljada duša, od čega dobar broj čine i studenti. Grad delom podseća i na Rijeku, ima dosta brdovitih delova, a od ostalih italijanskih gradova se razlikuje po tome što je na njega veliki uticajj imala austrijska arhitektura, s obzirom da je Trst dugi niz godina bio glavna luka Hasburške monarhije.

Po samom dolasku, odlučili smo da prvo vidimo građevinsko remek delo, koje se nalazi nekoliko kilometara van Trsta, prekrasni dvorac Miramare. Iako ne monumentalan poput poznatijih evropskih dvoraca, ovaj je gografski možda i najlepše smešten. Nalazi se na litici, okružen je čudesnim i ogromnim parkom, i prvi je od dokaza kako Trst nije tek “prljavi lučki grad”, već mesto koje ima prilično bogatu istoriju. Nadvojvoda Ferdinand Maksimilijan je bio idejni tvorac za zidanje dvorca, i u njemu živio sa svojom Šarlotom, ali kako je politika vražja stvar, Maksimilijan je uskoro svrgnut s vlasti i pogubljen, pa se u dvorcu baš i nije previše nauživao.

U sam dvorac na kraju nismo ulazili, ali smo se prošetali parkovima koji ostavljaju bez daha.Nakon toga krenuli smo prema gradu, parking našli na samoj rivi po ceni od eura za sat (parking se zove “Molo 4”) i krenuli smo da otkrivamo grad. Kao i svi italijanski gradovi, i Trst obiluje spomenicima, crkvama i ostalim obeležjima kulturne baštine. Šetnja nas je uskoro dovela do Canala Grande (da, baš poput Venecije i Trst ima istoimeni kanal, samo što je on znatno, znatno manji), a uzduž kanala nalazi se trg na kojem je nekad bilo nezamislivo ne zastati i kupiti jeftinu robu. Naravno, reč je o trgu poznatim svim onima koji su u grad dolazili sedamdesetih i osamdesetih, o Piazzi del Ponte rosso. Danas, tridesetak godina više, na trgu nema ništa, preko puta kanala su smešteni kafići i restorani, a preko mosta korača tek Džejms Džojs, slavni irski pisac koji je deo svog života proveo upravo ovde.

Posle Ponterossa, lutali smo malo gradskim ulicama i uskoro izbili na glavni tršćanski trg, poznat pod nazivo Piazza Unita d’Italia. Ono što prvo primećujete je veličina trga, koji je zbilja ogroman. Na sredini trga nalazi se fontana nazvana “4 kontinenta“, a posebno su impresivne zgrade gradske većnice i zgrada nekadašnjeg brodarskog giganta, kompanije Lloyd Triestino. Inače, s obzirom na već spomenutu veličinu, trg ponekad zna da ugostiti i svetske muzičke zvezde, pa je tako ovde pre nekoliko godina žario i palio najprije Karlos Santana, a prošle godine su veliki koncert imali Mejdeni!

Obilazak smo nastavili, ali ovaj put s gastronomskim ciljem – pronalaskom dobre pice. Takvu smo naposletku i pronašli u piceriji Rossopomodoro, gde smo popili po jedan aperol i siti nastavili dalje kad se pred nama ukazao veličanstveni Eataly Ukratko, Eataly je najlakše opisati kao “robnu kuću za hranu“, a budući da smo pred par godina imali prilike u Rimu posjetiti Eataly, vest kako je otvoren i u Trstu nas je prilično razveselila. Iako znatno manji od onog rimskog, i ovaj je snabdeven izvrsno, pa se tako ispred vas nalaze brojne pršute, salame, sirevi, sve ono što svaki pravi bonivan voli ubacivati u svoj kljun. Takođe, ovde ima i restoran, ali možete pojesti i običan sendvič s primamljivim salamama, ali nažalost Eataly ima i jedan problem, a to su cene. Prilično je skup, tako da smo uglavnom kupovali one povoljnije stvari kao što je kafa illy (45 kuna, dok je kod nas isto pakovanje 80+), ali smo se ipak odlučili da se bacimo i u trošak i da se počastimo sjajnim sirom Pecorino. Ostale stvari, testenine i to, odlučili smo da ostavimo za Ipercoop.

Došlo je i vreme za kafu, koju smo popili pored Canala Grande. Kafa je naravno spomenuta Illy, i ako mene pitate, u Trstu bi bila greota služiti bilo koju drugu, Naime, Illy je baš tršćanska kafa i možda i najpoznatiji brend grada. Proizvodnju kafe pokrenuo je još davne 1933. Frančesko Ili, a isti je čovek dve godine posle izumeo prvi automatski aparat za kafu, kojeg možemo nazvati “pretkom“ današnjih espreso aparata. Danas se kafa Illy, prodaje u više od 130 zemalja širom sveta.

Ispijanjem kafe naš izlet se bližio kraju i ostalo je samo da obavimo šoping. Ako pitate isplati li se i dalje u Italiji kupovati hranu, odgovor je veliko DA. Kupili smo još Illy i Lavaca kafe za upola jeftiniju cenu nego kod nas, a poznatu testeninu De Cecco smo platili I više nego upola jeftiniju nego kod nas.. Takođe, parmezan ćete platiti znatno manje, a tu su i ostale kvalitetne mortadele, salame i slično.

U svakom slučaju, Trst je sjajan izbor za jednodnevni izlet. Jasno, nije lep kao Firenca ili Verona, ali to je grad u kojem ljudi žive, to je grad lišen turističkih gužvi i na kraju, to je grad koji ima ono nešto…

Comments

comments

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *