Kad ces da se udas

Beograđanki dosadila pitanja zašto je sama: Zanima vas? Spremite se na ISTINU!

„Zašto si još sama? Kad ćeš da se udaš? Ja sam u tvojim godinama…“, strašna su i neprijatna pitanja svakoj ženskoj osobi, koja ne želi da se odrekne “samovanja”. Kao ni ljudi iz naše okoline prava da nam ih postavljaju. Dok se ponavljaju, kao pokvarena ploča, ponavljaju se i moj odgovor na njih: “Moj život, moja stvar”.

Kao i svaka druga mala devojčica, imala sam savršenu sliku o ljubavi – život udvoje. Buduća ja pored nekog samo mog i samo za mene. Tada nije postojala i najmanja sumnja da tako nešto može i da se ne desi. Srećan život mora biti udvoje. Ali, kako vreme prolazi stvari počinju da se menjaju. Možda, od onog trenutka kada sam prvi put čula stariju sestru kako plače u sobi, jer ju je ostavio dečko. Ili, onda, kada sam shvatila da naša tetka, koja je inače upravnica jedne ugledne bolnice u Belgiji, živi sama i nema nikoga osim nas. Zatim, kada sam se prvi put zaljubljivala, a on me nije video. A, i kada sam ostavljala, jer sam shvatala da zapravo i nisam zaljubljena. I, onda, shvatiš – u životu se ništa ne mora, pa ni ljubav. Što ne znači da ću je se ikada odreći. Imam pravo da budem sama, ali niko i ništa nema pravo da utiče na moju odluku.

Pa ipak, dešava se da do toga i dođe. Neznajući kako da se postave prema toj neizvesnosti zvanoj ljubav, mnoge moje drugarice su je se odrekle, dok se nekim drugim još uvek nije desila.

Svaka odlučno brani svoj stav, a obično sam ja ta koja je naspram njih. Imam prava na to! Pobogu, pa sa vama sam se prvi put napila, zatim plakala i dolazila u pola noći da vas tešim. A, sada je na red došlo da vam obnovim sliku o ljubavi.

1. Ne želim da budem povređena

Koliko puta treba da ponovim odgovor. Bila sam obmanuta od njih previše, bila sam ostavljena i bolelo je. Zato sam čvrsto odlučila da neću dozvoliti sebi da se ikada više zaljubim. Svaki muškarac koji pokuša da mi se približi za mene je neprijatelj broj jedan. Svi su isti, svaki me je lagao, iako im ništa loše nisam uradila. Sigurna sam da nikada neće imati ovako dobru devojku kao što sam ja. Verujem samo sebi, odsad.

Razmisli o ovome: U redu je dati nekome šansu da se dokaže, pre nego što ga pustiš blizu. Bez obzira na iskustvo, nismo li sve izložene istoj opasnosti? Da li to znači da sve treba da se odreknemo ljubavi? Znam da sreća u ljubavi postoji, dovoljno je da jedno veče prošetam Kalemegdanom. Tvoje je da li ćeš se osvrtati samo na negativno ili i na pozitivno. Seti se šta je bilo posle Vivijenine rečenice: „U loše stvari je lakše poverovati“ (film “Zgodna žena”). Mali spojler: poverovala je u bajku.

2. Muškarci me se plaše

Moj život je život je moja stvar. Uspešna sam i apsolutno nezavisna u životu. Nije da ne želim ljubav, već jednostavno, nemam preterano mnogo vremena da se posvetim traženju partnera. Imam neke druge prioritete. Većina mojih bivših se osećala inferiorno, nisam ja kriva što su se oni osećali „napadnutim“ mojim “jakim egom”. Takva sam, moj temperament je teško obuzdati, a oni su očekivali jednostavnu ženu koju je lako voleti. Vremenom sam se pomiirila sa tim da je moje spopstveno „ja“ ljubav mog života.

Razmisli o ovome: Život je ono što od njega napraviš, Kejti. Milena, neodoljivo me podsećaš na Barbaru Strajsend u filmu „Devojka koju sam voleo“. Pa, ti biraš svog muškarca. Zato ako želiš ljubav, lako je stvoriti uslove za to. Ne budi isključiva i ne zatvaraj vrata, nikad ne znaš šta sutra nosi. Možda ravnog tebi? Jednoga dana pitanje: „Šta ako…?“, može zvučati mnogo strašnije nego danas. Sa kajanjem je teško nositi se.

3. Nevina sam i sramota me je da priznam

Jednostavno se nije desilo i sada smo već prešle 25. Sve znate da nikad nisam imala ozbiljnu vezu i ja znam da stalno pokušavate da mi „namestimo“ nekog momka. Ali kad-god bih priznala da sam devica, oni su bežali glavom bez obzira. Jednostavno ih je plašilo da bi mogli da mi postanu preterano bitni. Sada me je i sramota da priznam svoju tajnu, jer ne želim da misle da sam čudakinja. Veoma mi je teško što sada odbijam momke koji mi se sviđaju, ali to je jače od mene. Čim dođe do intimnosti, ja pobegnem. Bez objašnjenja. Kako vreme prolazi ovo predstavlja sve veći problem u mom životu, ali ne znam šta da uradim povodom toga.

Razmisli o ovome: Znaš da je sa tobom sve uredu. Problem je u njima i nemoj nikada da posumnjaš u to. Pravi muškarci ne beže i ne plaše se. Marija, shvati da onaj kog si upoznala pripita u “Plasticu” ili onaj što te je na prvom sastanku odveo u “Korčagin” (jer je blizu njegove kuće) na pivo, sigurno nije bio pravi. Učinili su ti uslugu. Ne treba da kriješ ništa, jer nisi uradila ništa loše. Štaviše, to što si devica je prednost, upravo jer će odbiti od tebe sve one koji te nisu vredni – a privući onog koji će zaista hteti da se potrudi oko tebe. Možda će baš on biti pravi, a svojim ponašanjem ćeš propustiti priliku za jednu lepu ljubavnu priču. Sećaš li se koliko smo se smejale kada smo gledale u Ušću “4 banke, a nevin”? Promeni perspektivu – nemaš problem.

4. Mislim da niko nije na mom nivou

Svesna sam da dobro izgledam i da mi na obrazovanju i pameti većina može pozavideti. Ne mogu i nikad neću “pasti” na prazne klišee i već viđene trule fore za muvanje. Setite se koliko sam puta spustila kriterijume, bar što se fizičkog izgleda tiče… Ali, preko načina na koji se momci predstavljaju stvarno ne mogu da pređem. Ponižavajuće mi je da mi neko od tih pajaca bude dečko. Ne želim da budem sama, ali niko dovoljno dobar se ne pojavljuje.

Razmisli o ovome: Ljubav je avantura – nikad ne dobiješ ono što očekuješ. Ne postoji nijedan dovoljno dobar razlog da zavoliš nekog, a upravo u tome su svi razlozi. Možda bi bilo dobro da preispitaš sebe i svoje vrednosti. Obično se za osobu koja misli da neko, u ovom slučaju niko, nije dovoljno dobar za nju kaže da ima problem sa kompleksom više vrednosti. Što je, zapravo, kompleks niže vrednosti. Nikad ne idu jedan bez drugog. Volim te, svima si nam draga, ali znaš koliko puta smo ti rekle da ne možeš nešto što je zaista vredno da smestiš u definicije (dobar izgled, pamet, obrazovanje)? Šta ostaje iza toga? Mnoštvo je onih koje su zgodne, lepe, pametne, pa kada se te zajedničke karakteristike oduzmu, ostaje li nešto što te čini posebnom? Naravno da da, i to je ona posebnost koju mi vidimo u tebi. Vreme je da i ti otkriješ to pravo malo blago u sebi koje zanemaruješ da poseduješ. A onda ćeš ga naći i u drugima, naravno. Večeras gledamo film „Mladi“, sa Šarliz Teron.

5. Čekam pravu ljubav

Sve shvatate veze previše neozbiljno. Nije mi jasno zašto bi neko bio sa nekim samo da bi se zabavio ili proveo lepo vreme. Ljubav je jedna i večna. Nimalo ne sumnjam da ću sresti svoju srodnu dušu i ne želim ni sa kim drugim da trošim sebe. Svaki put kada ulazim u neku prostoriju ja očekujem da će se susresti sa tim očima i da će vreme krenuti sporije da teče, tiho će se u pozadini čuti klavir, a nas dvoje ćemo u isto vreme reći: „Šopen, Balada 1, ta mi je omiljena“. Zaista, verujem da će tako biti. Ostalo će biti istorija.

Razmisli o ovome: Gde počinje ljubav? Pre ili posle susreta? Nema ništa loše u tome što veruješ u srodnu dušu i što očekuješ da će i on biti romantičan koliko i ti. Ali, nemoj da zbog iluzije o njemu slučajno propustiš da primetiš dečka od krvi i mesa. I Noe i Eli iz “Beležnice” (koju si toliko puta gledala) nisu imali ljubav kakvu su zamišljali, što ne znači da kraj neće biti srećan. Šta ako u pozadini ne bude Šopen na klaviru, već neka ulična verzija Libertanga na violini, koja užasno zvuči? Šta ako su jedini romantični stihovi koje zna neki od Balaševića, koje je sasvim slučajno zapamtio? Saro, ne sitničari. Ponekad te u stvarnosti očekuje veća sreća nego u mašti.

Comments

comments

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *