Daily Archives: 24/04/2018

Pusenje

Ispovest: Kako sam počela oralno da zadovoljavam dečka

Kako sam počela da “pušim”

Kada sam bila klinka, zamalo me je silovao jedan dečko u koga sam bila zaljubljena. On je želeo seks, ja nisam, malo smo se ljubili, dovatavali i onda malo rvali pa razišli. Sutradan je svima rekao kako sam mu pušila, valjda da ne ispadne da je ostao kratkih rukava “u krevetu s Madonom”.

Pušenje je oduvek bilo idealno za blamiranje devojaka. U mojim šesnaestim niko nije mogao da rizikuje i kaže da smo se jebali jer sam možda bila nevina, ali pušenje – to je bilo idealno da me instant okarakteriše kao devojku lakog morala. “Znaš, Marija Ratković puši kur.c!” pričalo se, a da ja kur.c praktično nisam ni videla. I ima hiljadu takvih priča. Što kaže jedna moja drugarica “Sledila sam svoje telo, meni na njima ništa nije bilo gadno, a oni su me zvali kurava.” E zato mislim da je bitno iznova i iznova pričati o pušenju.

Dugo nisam mogla da se osmelim da pušim, jer sam u tome videla nešto vrhunski ponižavajuće – nešto što dobre, lepe i pametne devojke ne rade i obavezno ljutito kažu “to nek ti puše one tvoje kurve”. Nisam želela da budem kurva, u stvari nešto još niže od kurve jer mi za to “poniženje” niko neće platiti. Drugi razlog zašto nisam pušila kurac, je prosto zato što to nisam znala. Jednom sam uspela da u ustima vežem peteljku trešnje, jer sam pročitala da to sve francuske prostitutke znaju i delovalo mi je jako moćno. Ali realno nisam imala na kome da vežbam, jer su moji rani momci izigravali finoću i zgražavali se nad devojkama koje to rade na parkinzima, školskim veceima i slično. Mislila sam blago njima, one će biti profi, a ja jadnica zaostala u okovima pravih vrednosti. Što kaže neki moj drug – “intualka”.

Kako sam počela da pušim stvarno

Malo kasnije sam došla na ideju to da probam sa nekim i da se od početka pozicioniram kao ona koja zna da puši, iako nisam imala predstavu kako se i šta se tačno radi. I blef je zapravo uspeo i ubrzo sam se usavršila, mada nikada ni jednoj devojci ne bih savetovala da za sebe kaže da zna da puši, jer s pušenjem – nikad se ne zna. Pušenje je klizavo tle i žena uvek može izaći na glas kao ona “kurva što loše puši”. Kada je 2000. godine sa Seksigradom na scenu stupila ideja o razmeni dobara, (što kaže Tina Ivanović – dobra je i kompenzacija), pušenje je postalo češće.

U stvari – rodio se običaj “pušenje za lizanje“, i to najbolje ako je istovremeno, da se slučajno neko ne bi izvukao od naplate. Ali ako bismo začas prešli sa Tine Ivanović na Kanta, pušenje bi za one koji puše bilo simbol moralno dobrog, onoga “što nam se dopada bez sopstvenog interesa”.