Daily Archives: 06/04/2018

Veza sa ozenjenim muskarcem

Bila sam 15 godina U VEZI sa OŽENJENIM ČOVEKOM. Pitala sam ga šta će biti sa mnom kada UMRE i dobila sam odgovor zbog kog sam ga ZAMRZELA iste sekunde

Upoznala sam Sema davne 1981, tada sam imala 39 godina i prolazila kroz težak perioda – upravo sam se razvodila. Suprug me je ostavio sa 14-mesečnom bebom, a finansijske pomoći nije bilo ni na vidiku…

Potražila sam dobrog adokvata i tada sam upoznala Sema. U startu sam znala da je oženjen i da ima dvoje dece, ali bila sam usamljena, ranjiva i emotivna, i ubrzo sam počela da osećam naklonost ka njemu.

Iskoristila sam to što je bio moj adokvat i pozvala ga da dođe kod mene kako bi utanačili saradnju. Ubrzo smo završili u mojoj spavaćoj sobi; otkopčavala sam mu na pantalonama dugme po dugme.

Molio me je da to ne radim, ali svako njegovo “ne” značilo je samo “nemoj da staješ”. Od tada smo se svakodnevno viđali, posle dve godine dobila sam čak i zlatni prsten sa urezanim “zauvek”.

Njegova supruga je samo jednom posumnjala da ima drugu, ali je uspeo da je umiri. Više nije bilo problema s te strane.

Ako se pitate kako je to biti “druga žena”, ja ću vam reći… Prijatelji su me kritikovali zbog te uloge. Ali, ja sam u toj ulozi bila najbolja! Oduvek sam bila “druga žena”. Kada je moja majka umrla, otac se ponovo oženio, ali njegova nova supruga je otvoreno pokazivala da joj se ne dopadam. Tada me je otac zamolio da se preslim u hotel, a imala sam samo 15 godina, dok je on živeo u kući sa svojom ženom.

Ponekad je dolazio u hotel kako bi proveli vreme zajedno, a potom se vraćao svojoj ženi. I tada sam bila “druga”, nedovoljno važna da budem prva. Svoju vezu sa Semom videla sam kao priliku da preokrenem situaciju iz svog detinjstva i nadala sam se da ću vremenom ipak doći do “prvog mesta”.

Kako su njegove ćerke počele da se udaju i dobijaju decu, tako su i njegove porodične obaveze rasle, ali on je uvek imao dovoljno vremena za mene. Čak i posle 15 godina bila sam neverovatno zaljubljena u njega. Nikada nisam osetila takvu strast prema bilo kome.

Moj terapeut je tvrdio da ne treba da se oslanjam na svoja osećanja u tolikoj meri, bez obzira što sam mislila da su dobra za mene. Ali ja sam ga toliko volela. Baš kao što dete voli svog roditelja. Ne, ne kao oca, već kao majku.

Jednog toplog popodneva pitala sam ga šta će se dogoditi sa mnom ako on iznenada umre. Želela sam da dobijem potvrdu da sam mu važna i nadala sam se da će me obezbediti i nakon svoje smrti. Ali, dobila sam odgovor koji nisam očekivala.

Za tebe ću činiti sve što mogu dok sam živ. Ne želim da više vodimo ovakve razgovore“, rekao je odsečno.

Bila sam povređena, i osećala sam se kao najveća glupača na svetu. Umesto da sam se borila da nađem bolji posao ili čoveka koji nije zauzet, ja sam se godinama oslanjala na njega.

Nakon nekoliko dana, nešto u meni se prelomilo. Rupu u mom srcu nije mogao da popuni niko osim mene. Naučila sam da volim sebe. Konačno sam počela da zaista volim sebe, više nego bilo koga drugog i tada sam shvatila život.

Izašla sam iz onog našeg hotela i nastavila da koračam napred. I nikada se više nisam okrenula.